U okviru projekta vlade: "Jednakost za jednake, nejednakost za nejednake" koji je pokrenuo fond za socijalne iniscijative (FSI-RS) pod okriljem ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Aurora press company i Romski Krug Ljubitelja Salonske Kulture predstavljaju ovaj izazovni masterpis, inače prvi roman koji je napisao jedan Rom ( Đ.Š. 24) posle Đinđićeve smrti.Ekstatičan, potresan, eklektičan, depresivan, radostan, ravnodušan i krajnje nepredvidiv kao garavi panter u gustom rastinju, ovaj roman će iznenaditi kako vas tako i samog pripovedača, svojim neočekivanim i krajnje uzbudljivim završetkom koji nikog neće ostaviti ravnodušnim.
- Kako je lepa ova Gospoja...šal...toplo...meni je hladno. Sklonište. Kontejner. Hrana? Možda. Idriz mi je ukrao kesu. Jurim ga, a on na rolšulama. Izmakao mi. Pekara Toma. Toplo. Gospoja, imate li dinar? Ne vide me. Neće niko da mi da pare. Gladan sam. Eno ga kečap pored pulta za picu. Mmmmm....slatko... slano... ukusno...
Idriz me udara otpatkom od kesa za zamrzivač. Lepak mi curi ispod nosa. Gle, imam brkove od lepka! Lepe mi se brkovi od lepka! Boli me glava, ne osećam ruke, trnu mi prsti, padam u bljuzgavicu. Neko baca dinar na mene. Mrak postaje sve gušći.
Kako je toplo u kontejneru. I mračno. Meni ne smrdi. Šta?! Kontejener se kreće! Kakva je ovo buka! Udario sam glavu, krvarim. To su đubretari. Braćo, nemojte me, unutra je živ čovek, nemojte...mene...krv je tako topla... mene... još uvek sam... mrak... sad mi je... toplo...
2 comments:
ovo je bolje od vesne radusinovic svega mi
Well said.
Post a Comment