Ne zatvarajte oči pred problemima SLEPE DECE !

Očigledno je da samo retke opštine Beograda pružaju luksuz postojanja škole za slepu decu, a i te škole koje postoje su u očajničkoj potrebi za novim sredstvima - inače skupe knjige su retke i dotrajale, nastavnički kadar radi za minimalac- isto kao skupljači kartona (Romi), školske užine su siromašne - a ponekad i izostaju.

Poneki gube iz vida da je država u tranziciji, i može da prođe još dosta vremena pre nego što neko uoči kome je potrebna pomoć. Još dosta vremena koje mi nemamo.
Dosta smo tapkali u mraku. Moramo stvari da iznesemo na videlo, moramo videti šta je u fokusu i ne smemo zatvarati oči pred činjenicama. Potrebna je akcija, i to odmah.
Srećom, postoji metod koje može rešiti većinu finansijskih problema školskih ustanova za slepu decu! Već sad je jasno vidljivo da je ovaj metod apsolutno fenomenalno rešenje!
Ioako oskudevaju skoro u svemu, škole za slepe ipak poseduju jednu dragocenost, a to su same prostorije ustanove. Ako bi se prostor škole za slepu decu iznajmlljivao vlasnicima diskoteka, kafića ili sportskih kladionica, ostvarivala bi se velika novčana dobit, kojom bi se nabavljala sva potrebna sredstva za nastavu. Međutim, u vidokrugu se nazire očigledno pitanje - ukoliko su prostorije škole iznajmljene, gde će se održavati nastava?
Odgovor je jednostavan i dalekovid: Noću, u regularnim ekonomično-zamračenim školama, koja su danju ispunjena decom koja vide! Šta je mladom čoveku promena bioritma ... svi se još sećamo festivala EXIT gde su mladi u mraku i uz nesnosnu muziku čekali zoru, a čak je većina njih imala regularan vid (nisu bili slepi).
Sa jedne strane bi se dobio novac od iznajmljivanja prostorija, a sa druge strane uštedom električne energije, što bi bilo i više nego dovoljno da se nabavlja sav potreban školski materijal, motiviše nastavnički kadar, i uvede zdrava ishrana sa puno vitamina i šargarepe.
Od viška novca, deca bi mogla da se vode na razne stimulativne vannastavne aktivnosti kao što su mnogobrojni koncerti duhovne muzike, predavanja Srpske akademije nauka i umetnosti, odlazak na Divčibare van sezone, obilazak manastira, i sl.
Time bismo bili za jedan korak bliže efikasnoj integraciji slabovide i slepe dece u našu zajednicu, pružajući im ono što svakako zaslužuju - normalno detinjstvo i uzbudljivo odrastanje.