MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 8.deo

Glava 8 Digitalno stenjanje uz seksi kesten pire

- Vau....Ti si magičan kao neka čarobna knjiga!
-Ja sam jedna velika stara knjiga koja rađa druge knjige, večno umirući u porođajnim bolovima. Ti bolovi su moj život. Proklinjem ga i volim ga, uzimam onako kako mi se daje. Svako dobija svoje karte, treba znati kako igrati. Naučio sam par fora u medjuvremenu. Gledamo se tako život i ja, ljuti kartaroški protivnici-kockari, i prepoznajemo se; vidim crte svoga lica u njegovom licu i on vidi samoga sebe ispisanog u velikoj knjizi moga lika koji menja izgled i koji ga iznova i iznova, neumorno, dokumentuje i pomalo pobeđuje u kartama.
- Pričaj mi još!
- A šta ima da se kaže? Šta ima da kaže čovek koji je preživeo četiri svetska rata. Da, kažem svetska, jer mislim na ratove. Još uvek imam noćne more. Jedino sanjam o deci i o ratu. A deca i životinje najviše ispaštaju. Je li njih neko ikada pitao da li bi hteli da ratuju? I da jeste, znam kakav bi bio njihov odgovor. Da li se Arčiju svidelo kada nije mogao dva meseca da ide u šetnju one sinje 1999 godine? Jesu li ribice odobravale, na svoj nem način, kada im se akvarijum tresao od urlanja američkih, britanskih i francuskih ubojitih letelica-bombi? Jesu li nesrećne ptice pevale onako kao pre kroz noći u kojima se njihov nebeski svod pretvarao u krvavu orgiju smrti kroz noćne zastave raketa marke "tomahawk"?
- Tvoj svet je uzbudljiviji nego što sam ikada zamišljala u svojoj inter-net mašti.
- Mašta je nešto što se stiče s godinama. Tako je i sa vinom. Što je starije, to je bolje. Taj princip se najbolje dokazuje na meni. Ne moram da ti crtam.
-Molim te, nauči me da crtam!
-Čemu to? Svaka digitalna četkica biće nedovoljna, svaki činč biće neodgovarajuć, svaka kompjutorska boja isuviše lažna za bilo kakvu umetnost ljudskih osećanja. A jedino za takvu znam. Ničem te ne mogu podučiti.
- Ali molim te, molim te! Tako bih želela da i sama naslikam trojeručicu o kojoj si mi toliko pričao, i to tako lepo pričao, da mi se čini kao da je oduvek poznajem i volim, i zbog toga hoću da imam njenu sliku koju bih mogla gledati, dodirnuti, poljubiti! Oh kako sam srećna, srećna, srećna! Ti mi značiš ceo net!
- I ti meni ceo svet! Trebala bi da se isčekiraš iz te inter-net mreže satkane od brojeva koji ne postoje i dođeš u ovaj lep i proklet svet gde sunce zalazi svakog sumraka i ustupa svoje mesto mesecu, da odemo na vespi do manastira Hilandar i tamo zajedno uzbuđeni i nevini ljubimo i dodiruejmo presvetu trojeručicu. Osetićeš novu, posebnu vrstu sreće. Želećeš da joj budeš što bliže. Ja ću ti kupiti cveće.
- Ja, ja bih tada prosto poludela od sreće! Ne mogu da zamislim da između neba i zemlje postoji nešto lepše od toga! Ja...
- Smiri se, smiri.... nemoj još poludeti moja mala Ofelijo. Bar ne još.
- A kako da ne budem luda? Ja sam luda, luda za tobom! "Log\off" mi je postala najmrskija reč na svetu, ona baca moju dušu u podrum i najavljuje smrt goru od smrti - neizdrživo vreme kad neću biti s tobom.
Tako sam očajna kada se rastajemo! Obećaj mi, obećaj da se od sada, od ovog trenutka nikada, nikada i nikada više nećemo rastajati!
Takva je bila Ana, takav sam bio ja. Nismo mogli jedno bez drugog. Nehotice mi je ovaj šejtan- personalac postao anđeo -čuvar. Navikao sam na ironije života, one mi nisu više ništa posebno. Da sam ja u Hamletovoj koži, Šekspirova knjiga bi bila dosadna. Sem možda onog dela o ljubavi. Imao sam mnogo žena i još više ljubavi ali nijedna nije bila kao Ana. Sve ostale žene naspram Anuške sijaju kao benzinske lampe spram najblistavije zvezde. Čoveče, zacopao sam se do ušiju.

u sledećem uzbudljivom nastavku:
Morao sam da se pojavim, ali nisam znao kako. Kako čovek uopšte može da uđe u kompjuter? Pod kompjuterom podrazumevam inter-net.