NEMOJ DA TI GOVORE šta da radiš! Pokaži svima da ćeš uspeti! Pokaži svima da nećeš propasti!

Ruka ruku mije!

Rukujte se sa samim sobom što je češće moguće. Budite sami sebi prijatelj. Kad se budete rukovali sa samim sobom dobro pazite kakav utisak ostavljate sebi samom. Morate samom sebi da pokažete da ste igrač, da niste bilo ko. Stisnite samog sebe za suprotnu ruku što jače, toliko jako da iskrvari, ili ako ništa da nabubre vene, da se zna ko ste i da niste bilo ko i da ne može niko da vas ponižava pa čak ni vi sami. Što češće ponavljate ovaj postupak biće vam jasnije koliko ste bitni i koliko niste neki najobičniji nesrećnik koji nema svoje ja.

Ovaj socijalno prihvatljiv gest možete raditi i u javnosti, i na ulici, nemojte da vas je blam. Rukovanjem sa samim sobom vi zapravo prenosite sebi energiju od samog sebe.

Dučićev metod obrnutog ogledala

Pričajte sa sobom u ogledalu - šta vas sprečava? Ako nemate ogledalo, kupite ga. Što kaže Dučić - niko nije toliko siromašan da ne može da kupi ogledalo. Delite sami sebi komplimente,vodite zamišljene uzbudljive konverzacije između vašeg id ega i alter ega, a ponekad uključite i super ego u diskusiju - što više to bolje. Takođe, možete odagnati usamljenost i poboljšati vaš nivo energije u organizmu ako odglumite vašu omiljenu scenu iz nekog domaćeg filma, na primer "Sekula se opet ženi", "Dama koja ubija", " Svemirci su krivi za sve", "Idi mi dođi mi" ili "Žikina ženidba".

Stavi pravu stvar na pravo mesto

Stavite sebe na prvo mesto, a sve druge ljude volite, ali zapamtite da ste Vi taj zbog koga su oni voljeni od strane Vas.
Vi ste sebi na prvom mestu i Vi odlučujete o tome šta ćete vi raditi, kako ćete raditi to što radite, na koji način ćete da radite to što radite, kojim metodom ćete pristupiti onom što činite i koji će biti samo Vaš odnos prema svemu tome, ukoliko ste sigurni da samo Vi radite to što radite. Na kraju krajeva, o Vama se radi. Ovo je samo Vaš život i ne pripada nikome drugom. Niko drugi nije vlasnik vašeg života do vas samih... Drugi ljudi, palate, titule i spomenici dolaze i prolaze, a Vi takvi kakvi jeste, jedinstveno, ostajete Vi. Vi ste vi, uvek na onom mestu koje zaslužujete u vašem životu. To mesto ne mora biti prvo, ali mora biti bar pre svih ostalih.

WC FANTAZIJA ili kako sam pronašao sebe u sebi!

Prošetajte se do WC-a. Sedite na šolju i lagano, uz blage napore i trzaje izvršite ritual velike nužde. Dajte sebi svo vreme ovog sveta. Nemojte da brzate. Razmišljajte o lepim pejzažima, rosnim livadama, slatkastim blatnjavim seoskim puteljcima. Po završetku ovog rituala pogledajte dobro u wc šolju i bez ikakvog sentimenta pustite vodu. Najveći deo vas će znati da je to vaša prošlost. Morate da savladate svako lirsko osećanje u sebi i da se oprostite od tog dela sebe bez ijedne emocije. Nemojte da pokleknete ni u jednom momentu, gledajte ka budućnosti, zašto bi vas interesovalo nešto što je do pre par trenutaka bilo samo sastavni deo vašeg tela? Znamo da je teško. Svima nam je teško. Ali ovu lekciju moramo naučiti svi zajedno.

SPLETKE! INTRIGE! Saznajte neočekivanu istinu koja se krije iza najšokantnijih spletki i intriga srpske svakodnevnice !!!

Dragi naši čitaoci, stanje u društvu uopšte nije na zavidnom nivou. Zato je Vaš i naš Aurora magazin odlučio da se u sledećem periodu posveti više informativnom sektoru naše redakcije, i baš zato, a možda i ne zbog toga, iznosimo nove istine pred vaše oči. Pazite da se ne ugušite od magične prašine istine.

Uskoro:

Treći bubreg - tajna Kosova - Sve o novoj knjizi Marka Lopušine! Kako su vadili organe? Ko ih je vadio i kojom tehnikom? Da li se na tri kupljena organa dobijao još jedan dečiji organ gratis!? Da li su organi od osoba sa specijalnim potrebama bili na diskauntu? Da li je ovakva trgovina organima nemoralna i za slučaj da ste jedan od onih koji ima takvo mišljenje, zašto ste u manjini?



Treći zaleđeni metak, deveta kapija, šesto čulo, petak trinaesti - Đinđićeva smrt; priča iz trećeg ugla, osmo pravilo četvrtog principa!

Koštunica - gospodar zveri! Da li je istina da premijer srpske vlade ima umeće nemuštog jezika, da ima moć da komunicira sa pripadnicima životinjskog carstva? Ako to nije istina, kako objašnjavate sve što nam se deševa? Zar je moguće da je sve baš onako kako vam se čini?



Ivana Žigon - seksi kosovska zavodnica, seksi cicamaca kosovskog mita, libidalna vulvica zapaljive seksi posteljice. Koliko njene suze umeju da orose maštu muškaraca? Koliko su Ivanine molitve pomogle da "neke stvari" dođu na pravo mesto ili barem u prave ruke! Da li je istina da Ivana diže i još nešto više sem morala? Seksi džigibau cicamacos!

JEDAN JE ŽIVOT? NEMOJ DA UMREŠ NEKREATIVAN! KREATIVNOST JE BITNA!

Ako su Almodovar, Cile Marinković, Rod Stjuart, Đule Van Gog, Džim Morison, Željko Samardžić, Joko Ono, Paolo Koeljo, Milenko Zablaćanski, Patrik Beson, Enki Bilal, Šinejd O’Konor, Zdravko Šotra, ostavili iza sebe nešto lepo, značajno i divno, zašto ne biste i vi?

Dosadno vam je i radili biste nešto inspirativno? Svuda oko vas su različiti zgodni materijali i korisne tehnike pomoću kojih možete da napravite mnogo toga zanimljivog.

Ubrizgajte dodatnu energiju u vašu sobu tako što ćete prefarbati zidove u boje krem, bež, žuto, oker, crveno i plavo. Kupite velike postere vaših omiljenih poznatih ličnosti i okačite ih, što da ne - ko vas sprečava? Zamislite da na zidovima svoje sobe koja je samo vaša, imate kaširane postere Če Gevare, Čarli Čaplina i Džimi Hendriksa.

Plafon ukrasite stotinama svetlećih zvezdica tako da gledano odozdo formiraju oblik srca; na taj način ćete svake večeri tonuti u san blaženo posmatrajući večni predmet vaše ljubavi i duhovnog spokoja.

Vaše, do sada nemo, bezlično i bezizražajno ogledalo okružite šarenim kamenčićima, biserčićima, šišarkama, žirovima, klikerčićima, sličicama iz žvaka, vinskim pampurima, limenkama uvoznih piva, iskorišćenim sijalicama i lampionima, i uz pomoć jeftinog silikona, učvrstite ih po obodu ogledala i od monotong parčeta stakla napravite svoj prolaz u neku vašu dimenziju koja će biti samo vaša. Čisto iz luckaste zabave na ogledalu napišite neke inspirativne poruke kao što su: “Menjam cimera koji hrče za cimerku koja uzdiše” ili jednostavno napišite “Ja te volim” na svim jezicima sveta.

Dozvolite sebi slobodu da na vratima svoje sobe napravite kolaž od starih novina, presovanog cveća, otpadaka stare tkanine, postera sa likovima vaših omiljenih glumaca (na primer Majkl Daglas), nekog nevažećeg dokumenta, šljokica, alu folije, etiketa uvoznih piva, čepova od Koka Kole i Fante i od drugih inspirativnih materijala i tako napravite svoj intimni maštoviti šareni kolaž ljubavi i čarolije.

Zabavite se dok crtate slatke male stvari, leptiriće i bubamare, onda ih pažljivo izrežite i zalepite svuda po sobi. Izgledaće originalno i fantastično za oko - pravi praznik za oči.U tako uređenom začaranom prostoru uskovitlanih boja duginog spektra nacrtajte voštanim bojama stilizovanu paučinu po uglovima plafona i tako će svi moći da vide koliko ste vi u stvari kreativni.

Skuvajte sebi ukusan čaj od mešanog šumskog voća, sipajte ga u šolju obojenu šarenim bojama, smestite se u svoj udboni kauč prošaran raznobojnim jastučićima od šarenog pliša i zamislite da vas je neko pozvao na maskenbal. Zamislite kako bi se obukli - da li bi to bio kostim Pirata, Pipi duge čarape, Supermena, Veštice, Karatiste, Vampira, ili bi jednostavno na svom licu nosili masku Mikija, Paje ili Šilje?

Kad pomislite na sve ovo, vidite koliko život ima mogućnosti i koliko je u stvari život jedno lepo mesto gde možete da razvijete sve svoje potencijale. Jednostavno, život je samo jedan , život kratko traje i iznenada se završava ne treba dozvoliti da sva ta kreativnost koju u sebi nosite ostane neostvarena. Ostvarite svoje potencijale!...Srećno!

DELFINSKA KULTURA KOD SRBA! Odnosi, analize, sučeljavanja...

Delfini su već stotinama godina sa nama. Uticaj delfinske kulture na kolektivnu podsvest srpskog naroda je očigledna i neosporna, i niko, ali apsolutno niko ne može da ospori ovu činjenicu koja je nedvosmisleno duboko urezana serfnim zlatkasto sedefastim slovima u granitnu ploču srpske stvarnosti.
Vuk Karadžić je voleo delfine. Nikola Tesla je mislio da je delfin.
Eva Ras ima nebrojene pesme o delfinima.

Već i mala deca znaju da postoje dve Srbije: jedna koja je delfinska i ona koja to nije, koja to ne želi da bude ili jednostavno toga nije svesna. Razlike između ovih suprotstavljenih polova u okviru celine našeg društva sve su prisutnije u našoj svakodnevnici i reflektuju se na našu sutrašnjicu kao takvu. Mnogi eksperti iz nevladinih organizacija koji se bave evropskim integracijama tvrde da je je glavna kočnica našem priključivanju Evropskoj Uniji upravo ta podeljenost, ta šizoidnost Srbije, na ljubitelje delfinskog načina života i na one koji to nisu.

Da li vidimo budućnost Srbije sa delfinima ili bez njih? Delfini su od vajkada zaštitni znak srpskog naroda, ali mnogi se i dalje opiru takvom načinu sagledavanja stvari. Da li je pomirenje moguće?

Pristalice delfinske kulture tvrde da nije moguće ignorisati delfine koji su duboko ukorenjeni u kolektivnom podsvesnom srpskog naroda. Protivnici delfinske kulture, pak, smatraju da je diskutabilno da li su delfini uopšte autentični deo srpske tradicije, a neki čak smatraju da ne postoji tako nešto kao što je kolektivno podsvesno.

I sam Platon je u svojoj knjizi “Država” odredio delfinima značajno mesto u okviru ljudskih zajednica. Pravoslavna crkva ne odbacuje delfine, ali ih i ne spominje u svojim spisima. Ako se Isus pretvori u ribu, da li bi ga delfin pojeo? - pitaju se mnoge neverne tome.

Problem je isuviše dobro poznat da bi više ikoga mogao da iznenadi i potrese, ali iako ne možemo da ga rešimo u jednom ovako kratkom tekstu, bar možemo da postavimo sledeće pitanje svim našim građanima : Da li je Srbija spremna da otvoreno prizna svoj najveći istorijski problem, i time da napravi prvi korak ka njegovom rešavanju, korak ka boljem sutra? Bilo ono delfinsko ili ne.

PAHOMIJEV DNEVNIK - Mračne strane dečjeg uma (2)

Noć je bila topla, sa prašinom zvezda. Ležao sam u postelji, i tek što su misli počele da mi se nameštaju za noć i srce da tone u sneg sna, setih se da sam zaboravio da obiđem dečiju spavaonicu. Ustao sam, unapred se radujući prizoru tih malih anđela, božije dece.

U modrikastim slojevima sobnog polumraka nazreo sam jedan krevetić i na njemu je ležao mlečnosvilenkasti riđokosi dečko u raskopčanoj košuljici od tvrdog manastirskog lana; balansirajući na mekanom rubu sna, meškoljio se i zevao mesečarski slatko kao malo jagnje pred umor. U trenutku kada su se njegove usne sastavljale, sklopile su se u blaženo sanjivi osmejak i s tim se osmejkom on lagano i slatko okrene ka zidu gde stajaše ikona Svete Petke zaštitnice dece i odojčadi.

-Milovane! - prošaputao sam nečujno mu prilazeći.

To je bio mali Mile. Dobro sam mu poznavao oca, dobar čovek, udario ga je geler kad se povlačio iz Slavonije. Posmatrao sam njegov oblik glave, njegove usne, njegov gumenkasti vratić i široka meka ramena.

-Milovane! - ponovio sam, uz drhtaj u grudima, nad samim uvom detinjim.

On se podigao na lakat, klimnuo je bunovnom glavom na obe strane kao da nešto traži, pa otvori oči. Tiho i upitno gledale su nekoliko sekundi u mene, koji sam nepomično stajao pred njim, zatim se odjednom blaženo osmehnu, i zatvorivši opet sanjive oči svali se, ali ne natrag, nego na moje ruke.

Zažmurio sam kako bi se bolje usresredio na zlatni talas nadolazeće radosti.

-Milovane! Milo moje dete! - progovorio sam gušeći se u nebeskim suzama i grleći njegovo mekano i punačko detinje telo.

- Oče Pahomije! - progovori on, krećući se pod mojim rukama, da bi se na raznim mestima dotakao mojih dlanova.

Smešeći se sanjivo, još neprestano sa zatvorenim očima, on prebaci svoje punačke ručice sa začelja postelje na moja ramena, navali se na mene, obli me prijatnim sanjivim dahom i toplotom koje ima samo u dece dok još nisu krštena, i poče trljati licem po mojoj bradi i ramenima.

Krckanje se začu po parketu. Jedan muškarac je bio kraj nas. Hladni pauci panike počeše da mi mile niz kičmu - šta ako bude što i Bogu drago nije?

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 13. deo

Glava 13 - Paperjasta digitalna nežnost bez sedefastog pogleda ispod oka

Ništa mi nije bilo jasno sem jednog. A kad se kaže jedan tu se uvek misli na mnogo više stvari nego što se inače misli. A sve se manje misli. I sve je manje onih kafana. Beogradske kafane žive jedan dan, baš kao i leptiri. Dva jelena, Tri šešira, Kod saborne, Manjež, Rab, Zora, Proleće, Dva jelena, Hajduk, Tri šešira, i tako dalje, ima ih mnogo, a ja ih još više znam. Čitavu mladost sam proveo u Manježu gde sam radio kroki grafike zajedno sa Mićom Popovicem i pomagao Stevi Žigonu da zapamti tekst u svojim grčkim tragedijama koje je režirao naš poznati filmski radnik i dekan Stupica. U jednom trenu kao u jednom veb-sajtu, kao što bi rekla digitalna Ana, čitavo rano proleće života (mladost), mi je bljesnulo pred očima kao kineski vatromet u Monci kome sam prisustvovao zajedno sa Lubardom, sa kojim sam celu mladost provodio lebdeći iznad Venecije. Iste one Venecije koja više ne postoji, zato što tone i propada. I uskoro je više neće biti.

Popio sam čašu likera od čokolade "Coco sunshine" koji čuvam za posebne prilike nervne rastrojenosti. Upalio sam i jednu sveću da bih smirio nešto zategnuto u meni što me je progonilo. To je bila misao o Ani, devojci koja ne živi u ovom svetu, već u kompjuteru. U toj kompjuterskoj mreži umreženi su svi kompjuteri podjednako. Izem ti Platonovu demokratiju. A što je najgore, ona mi se sviđa. Zaljubio sam se do ušiju, kao u onu starozavetnu jevrejčicu mojsijevskog pogleda. Osmehnuo sam se na svoju misao. Pomislio sam koliko je piksela velika moja ljubav. Obliznuo sam se i osetio ukus čokolade koja me je vratila u normalan svet, ali ne zadugo. Čudno je, jer je tužno. A tuga mi nije strana. Kao ni žene, ali nisam mislio na žene. Kapirate....

Dani prolaze, a ja za kompjuterom. Zelene mi se oči od sjaja zelenocrnog ekrana. Od Ane ne mogu pobeći. Ne želim. Činčovao sam se na mrežu. Ponovo sam otkucao Anino ime: Ana. Tako mi je slatko kada otkucam njeno ime- slađe nego praline "La shokola" koje sam jeo vraćajući se iz Pariza avionom Er frens, pravac Alpi, Rim, Stokholm, Moskva, Kan, Beograd - Begiš. Čekovao sam mrežu i usledio je intro u net - k'o što kažu mladi. Saznao sam dosta o dijalogu mladih prošlog leta u Budvi, dok sam ispijao espreso u "Bonđornu" u starom gradu.

- Pa gde si ti, hakeru?- reče mi Ana
- A zašto hakeru?
- Ne znam, lud si.
- "Its a mad mad world"...
- Ne, ne nisi lud, ti si nekako luckasto predivan, kao dobar banner na mreži.
- Hvala ti, curice- ništa je ne shvatam, ali je osećam. Takvi smo vam mi bili. Kad se ljubav budi, jedan uvek više zna.
- Znaš ... glas mi je drhtao, za mene na svetu postoje dve vrste žena: jedne, sa kojima mogu da pričam, simpatične i neobične i druge, one predivne i mistične sa kojima kad zborim osećam kao da mi se ceo svet vrti pod nogama i da gubim vazduh u rukama, boju u obrazima, sjaj u očima i čitavu sreću i nesreću. Bez tebe nema ni sreće, ni nesreće, ni života, ni ljubavi, ni zatvora, ni slobode, ni časti.
- Raspričao si se, frajeru. Pući će nam činč od tol'ke priče.
- Stvarno, jel od ljubavi?
- Šalila sam se. To je nemoguće- još nismo napunili gigabajt.
Osetio sam se kao budala. Mala me je prevarila u nekontrolisanom neznanju.
- Slušaj, stani, ne govori. Samo pevaj. Pevaj o nama, kojih više nema i koji smo se nekad zvali mi.
- Oh, kad tako govoriš, osećam k'o da će ceo server da pregori i da će svi ovi ljudi do nas eksplodirati u milion milona eona kao odraz u slomljenom ogledalu mog srca.

Sada sam znao da je moja, kao što nikad nije bila do sad. Zauvek. Reči, reči, reči. Trebalo je naći prave. A ja sam maher. Ostalo je bilo kao nož kroz puter.

U sledećem nastavku ovog uzbudljivog feljtona:
Ana za mene više ne postoji.

Sad sam, k'o prst, sam sam, neobrijan, neispavan. Duvanski se dim duboko ugnezdio u moju prosedu kosu. A Ana? Ana. A-na. A-n-a. Razložio sam je na sastavne delove i prezreo.

ŠLAGOLINA! Kosovski Romeo i Julija u svetu šećera i daunovog sindroma!

Dragi naši čitaoci, u duhu političke korektnosti koja je utkana u svaku poru našeg Aurora magazina, objavljujemo odlomke iz romana albanskog poslastičara Hašima Benazija Ruždoga pod nazivom „Šlagolina“ koji svedoči o potresnoj ljubavi mladog albanskog poslastičara sa srpskom devojkom sa specijanim potrebama neposredno pred bombardovanje. Roman koji je pisan u stilu novovekovnih nobelovaca i dobitnika ninove nagrade, uvešće vas u tajni svet slatkiša, ljubavi, nepravde, terorizma, eklera i limunade.

Čitajte o tome kako glavni junak Ramiz, bog šećera i veliki zavodnik, zamišljen nad istopljenom šampitom svoje sudbine, pronalazi istinsku ljubav u srpskoj devojci Smilji koja pati od daunovog sindroma. Njen otac, oficir Vojske Jugoslavije joj ne dozvoljava da ostvari svoju ljubav sa skromnim albanskim poslastičarem, inače majstorom za pravljenje najgušćeg preliva za baklave čiji je zanosni miris umeo da obavije i severni i južni deo Kosovske Mitrovice. Budite nemi svedok okrutnog mučenja Ramiza od strane vojnika Oslobodilačke Vojske Kosova, koji su mu zagorčavali život tako što su ulazili u njegovu radnju, razbacivali i gazili cokulama urmašice, baklave, minjone, šampite, ćeten alve, staklaste šećerce, zapženi šećer sa susamom, šerbet vanil vodicu, bombice od kockice leda i špinovanog šećera umućenog u žumance, štapiće Svadbarce od šećera, vode i kvasca, zamrznute voćne sirupe u plastičnim rakijskim čašicama, limuntus sa toplom vodom i šećerom u prahu, kao i predivne vanil šećer grumenčiće uvaljane u ljusku od jajeta sa komadićima dekorativne alu folije. Naravno, nisu im bile svete ni limunove kore upržene u kristalni šećer prelivene kipućom vodom.

Ali Ramiz je sve to trpeo i u tajnosti se nalazio sa Smiljom na mostu izmedju severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice, gde su zajedno drobili hleb u lubenicu i sve to zalivali sa kesicom sode bikarbone razblaženom u flaši od 5 litara vode koju su pre toga napunili kod cisterne iza doma zdravlja, zato što su bile česte nestašice vode. Jer, podsetićemo, cela radnja ovog romana je smeštena na Kosovu...

Uskoro ćete uživati na 720 strana ovog divnog romana, čiju promociju možete očekvati na sajmu knjiga, na onom štandu gde snovi nikad ne umiru, ali retko postaju java, na onom štandu gde je ljubav večna, ali traje samo jedan sekund...

JELENA TINSKA U BOSNI! Kako je posrtala i pogazila cveće svojih načela!

U svojoj knjizi ’’Seks na eks’’ sve sam Vam rekla o koracima koje treba da napravite u odnosu sa voljenom osobom; zaljubljivanje traje tačno tri minuta, strast traje godinu dana, a posle strasti dolazi ljubav koja traje tri godine. Sve posle toga je pristajanje na nešto. To može da se uporedi sa našom situacijom na Kosovu, ali ja to, zbog težine situacije i njene serioznosti, ovoga puta, neću učiniti.

Imala sam posao iz snova. Sve moje radoznale koleginice, škiljave, male, usjaktalih očiju zamorčića, tupooke žene koje su zaboravile da se žena piše sa velikim Ž, zavidele su mi na mom ekskluzivnom angažmanu na svojevrsnoj bosanskoj verziji satelitskog kanala CNN-a. I Kao svaka prava lavica, doletela sam na krilima orla I bez mnogo obaziranja na zlobna ogovaranja uskočila sam poput delfina u galantan emotivni odnos sa posebno privlačnim vlasnikom tog medijskog konglomerata.
Moj brkati lepotan i ja bismo šetali hladovitim ulicama srpskog Sarajeva. On bi uzimao šnenokle, a ja lanene pločice, oko stopedeset grama, koje bi grickali u slast, a potom bi bili malo nevaljali i kupili vanilice na meru koje smo krišom ostavljali siročićima na prozorskom simsu gradskog sirotišta, jer je mom mišićavom lepotanu u dobro skrojenom odelu, smetao neukusan enterijer javnih institucija i odvratni lepljivi slatkasti smrad užeglih gnjecavoslivajućih krastavih piroški koje su jadna deca dobijala za ručak.
Sirota deca... ko zna kako je njihov stomačić podnosio takvu kalorijsku bombu.

Oh, kakvo je to proleće bilo! Odvodio bi me u pet šop i kupio bi zlatne ribice u vrednosti 300 konvertabilnih maraka, koje bi pazarili na račun firme, pa smo dugo vremena provodili u zanosnom čekanju da mom brki fakturišu račun, kako bi on to posle opravdao i dobio refundiranje celokupne sume.
Milina časova! Nakon toga bismo te ribice, onako zaneseni perecastim spokojem ljubavi, kao zlatnike bacali sa mosta u reku, izgovarajući moleban za sve jadne životinje na Kosovu koje su već 8 godina prepuštene brutalnom iživljavanju od strane izvesnih albanaca, mračnih i svinjolikih trećerazrednih fanatika punih bolesnih aspiracija.

Dani su se smenjivali kao latice ruže na prolećnom vetru...

Sve mi se to sviđalo, ali toliko puta mi se sviđalo - posle nekog vremena postalo mi je dosadno kao Vojvodina kad ste dugo u njoj. Takav džet set lajf stajl nije smirio moju seksi vulvoidnu strastvenu respiricu požude, mlečno belu ali u isto vreme i crnu kao crna noć. Žudela sam za promenom, za nečim što će moći da mi oprži meso, uzburka krv, zavrti mozak, flambira um I iskrčka libido na vreloj masti erotskog fazona; bio je mi je potreban moj intimni 5.oktobar, da mi sažeže utrobu oštrom bakljom slobode, da mi sagori unutrašnje živo meso i sluzokožu pohote, i tako da mi ulakša prepone i ugasi večnu vatru vulkanoidno slobodarske erotske misli koja se oseća iznutra, onako taktilno, ako me shvatate…

SENZACIONALNO! SVAKODNEVNI POSLOVI KOJI SAGOREVAJU VIŠE KALORIJA NEGO ŠTO STE SE IKADA USUDILI DA ZAMISLITE!!!

Nije nikakva novost da se moze izgubiti neželjena telesna težina rekreacijom i dijetama. Međutim, da li ste znali da se i značajan broj kalorija gubi obavljanjem zabavnih kućnih poslova? Vaš i naš Aurora magazin je ponovo tu da vam otkrije ono što ste vi oduvek želeli da saznate:
Pranje suđa
Ovaj nedvosmisleno ženski posao kome se žene uglavnom predaju sa istinskim uživanjem I tupim bolom u grudima , pomaže da se utroši 220 kalorija na sat, mnogo više nego, recimo razgovorima sa prijateljicama gde se utroši jedva 45 kalorija, I to u slučaju da dođe do žučne rasprave (što priznaćete, kod pripadnica slabijeg pola ne predstavlja nikakav problem).
Brisanje prozora
Pranjem prozora žene sagorevaju 250 kalorija na sat a muškarci jedva 30, što ipak pokazuje na jednu duboku predodređenost nežnijeg pola ka ovoj delikatnoj kućnoj pikanteriji u moru slobodnih aktivnosti.
Razmišljanje o Kosovu
Ramišljanje o Kosovu sagoreva 120 kalorija na sat, isto koliko i pranje poda.
Sem ovako fenomenalnih rezultata u sagorevanju kalorija, razmišljanje o Kosovu podstiče plodnost kod nerotkinja I produžava amplitude plodnih dana.
Razmišljanje o kopnenoj zoni bezbednosti
Ova vrsta razmišljanja može da potroši i 1000 kalorija na sat baš zbog delikatnosti pitanja. Jedna žena je posle dve nedelje razmišljanja o kopnenoj zoni bezbednosti izgubila čak 15 kilograma, tako da je muž uopste nije prepoznao kad je došao Iz Frankfurta. Kad ju je video, prebio ju je I oterao iz kuće, misleći da je to neka druga žena a ne njegova. Ipak ova simpatična anegdota se završila dobro po junakinju naše priče. Njen muž ju je posle par meseci vratio kući gde je ona mogla ponovo da se posveti svakodnevnim aktivnostima I kućnim poslovima koji su se u međuvremenu nagomilali, tako da je imala pune ruke posla.
Pravljenje Ikebane
Pravljenje Ikebane ne troši apsolutno nijednu kaloriju. Potpuno besmislen posao sa kojim se bave neke žene, a I oni malo čudniji muškarci koji ne stavljaju pravu stvar na prava mesta.
Brendiranje Srbije
Od brendiranja Srbije može da s izgubi toliko kalorija da je to prosto neverovatno. Ova, za sada samo umna aktivnost, je jednostavno žestok sagorevač kalorija. Vi prosto ne bi mogli da verujete koliko ova plemenita veština koja se razvila u poslednjih par godina može da sagori kalorija i koliko ljudi može da učini srećnim.

MAXI SEXY TEMPO! Prva srpska brendirana erotska priča!

Ja sam bila tvoja Neskafa - uvek sam znala kako da te dignem...
Tvoji brkovi su nadraživali kožu mog lica. Usne nam se spojiše a vreli jezici započeše svoj vlažni ples u pećini naših zajedničkih usta.
Ti si bio feng šui majstor mog tela, znao si tačno gde šta da staviš.
Tvoja masivna kugla me je oborila kao nevinu keglu usred boulinga u Delta City-ju. Pružio si mi Maxi zadovoljstvo.

Par nestrpljivih kapi tvog Viva jogurta mi je stavilo do znanja koliko si uzbuđen, ali vekna tvog belog hleba je još uvek bila sveža, hrskava i spremna za akciju. Iako je tvoj masivni barcode čitač savršeno obavljao svoj posao, moja požudna kasa je još uvek odbijala da izda sexy fiskalni račun.
Dve velike neprobojne kese štitile su tvoje namirnice, zato što bi samo jedna sigurno pukla pod ogromnim tovarom koji si spremao da izručiš na pokretne stepenice mog libida.
Dozvolila sam ti da priđeš mom gepeku. Ubacio si svoje dobro u mene. Vožnja je počela. Kako smo se najzad približili našem odredištu, ti si povukao ručnu i ispraznio gepek. Tvoj krst se spustio, moj žbun je izgoreo.
Nakon sto smo završilii našu cezar salatu slasti, lepljivi dresing je još uvek kapao sa našeg malaksalog pribora. Ja sam se zatvorila poput konzerve, ti si se ukiselio kao krastavčić. Postali smo jedno drugom tuđi i nepotrebni poput Pekabete i C-marketa. Verovatno nisi mogao da pratiš moj Tempo. Ti si otišao pod erotski stečaj, ja sam se privatizovala, ostale su samo uspomene i prazni rafovi moje duše...

ROMANTIČNI DEJTING U DOBA KOSOVSKE KRIZE! Saveti za mlade obiliće!

Šta da obučem na prvom sastanku?

Obucite nešto dobro, ali ne pretenciozno. Naš predlog je sledeći: crna italijanska kožna jakna (simbol zaštitnika), bela svilena košulja (simbol čovečnosti i muškosti), kravata na romboide (jer romboidi svojim oblikom podsećaju na oblik južne srpske pokrajine i s tim ćete stvoriti galantnu filantropsku emociju (koja će vašoj potencijalnoj suđenici, dati do znanja da ste 'igrač ' i da ne pristajete na jednostrane raskide). Neizostavna je i mala crna kožna torbica za nošenje ispod miške, popularna pederuša, od italijanske antilop kože koja će ostaviti utisak imućnog, promišljenog i pragmatičnog muškarca koji ima svoje ja. Takođe, potreban je veliki kaiš, po mogućstvu italijanska koža, sa velikim madridskim nitnama, čiji će mediteranski dizajn zapaliti vatru u ognjištu njenog libida.

Bitno je da pantalone budu kvalitetne i da prosto progovaraju: 'Ovaj čovek koji me nosi, ovaj čovek koji me je navukao na svoje muževne noge, on, on je čovek od ukusa!'. Eto, takve trebaju da budu vaše pantalone i tačno takva treba da bude njihova poruka, njihov 'mali signal'. Vaše cipele bi bilo najbolje da budu modela pačji kljun, po mogućstvu od visoko kvalitetne italijanske kože.

Kako da se ponašam?

Budite opušteni, ali nemojte dozvoliti da vaš entuzijazam na bilo koji način ispliva i postane vaša slabost. Nemojte se smejati, odaćete utisak neozbiljnog čoveka, s obzirom da bi ste se smejali u periodu koji je jako bolan za naš napaćeni narod. Ozbiljnost i dramatična suzrdžanost u kombinaciji sa seksi pogledom ispod oka će vašoj partnerki uliti strah u kosti, i samim tim definisati dobru startnu poziciju za ljubavne seksi pregovore. Neka ovaj sastanak ne bude vaš Rambuje, nek bude više nalik na opsadu Sarajeva, iskoristite svu vašu artiljeriju kako bi osvojili dolinu njenih nadanja i ambicija.

Probijte led sa nekom laganom pošalicom vezanom za Kosovo. Slobodno ispričajte neki vic o albancima (šiptarima), i dok ga pričate uhvatite je za zglob desne ruke da oseti vašu libidalnu energetsku plazmu. Dok pričate gledajte je pravo u oči i širom raširite nozdrve. Nakon ispričanog vica nipošto nemojte da se smejete, već je isecite pogledom i čekajte njenu reakciju, to će je sasvim opustiti i ukoniće svaku tenziju...

Na ovaj način, vrlo lako ćete je osvojiti, vaša sexy akcija će isprašiti njeno srce kao artiljerijska paljba po pastelnim fasadama Vukovara.

Kako doći do sexy odnosa na prvom sastanku?

Postoji više načina ali jedan je najsigurnji. Morate da budete veoma samouvereni za ovaj pristup, koji se popularno naziva Kosovarac! Sigurno se pitate na koji način ovaj metod zvani Kosovarac može da vam pomogne da dođete do intimnog sexy odnosa već na prvom sastanku. Tajne ovog drevnog metoda koji datira još iz raške oblasti iz poznog srednjeg veka će vam sada biti otkriven na stranicama vašeg i našeg Aurora press news european ethnic magazina.

Kada završite večeru sa devojkom uhvatite je za obe ruke i poljubite je u čelo. To će njoj za trenutak biti malo čudno ali vi se ne obazirite na to, jer će joj to uliti malo zebnje i onog uvek potrebnog straha kada je prvi izlazak u pitanju. Kako se budete šetali, silovito je uhvatite za vrat i nemojte da je puštate barem 15 munuta. Ako prolazite pored neke trafike ponudite je kiselom vodom.

Pitajte je: „Hoćes Knjaz?“ Ako ona kaže: „Da“, a verovatno će to reći zato što je ožednela od vašeg pritiska na njen vrat, odgovorite joj:

„ Imam ja jednog Knjaza u gaćama“.

Tako ćete joj sa jedne strane pokazati da ste skloni domaćinskom humoru, a sa druge strane da šmeker u vama nije umro. Postoji velika mogućnost da će njoj u tom momentu biti jako neprijatno, a postoji čak i tračak mogućnosti da će želeti da vas napusti. Ne obazirite se. Ako vidite neko zgodno tamno mesto odvedite je tamo. Ako vas pita: “Zašto idemo tamo?“, vi joj odgovorite: „Onaj pod nebom zna manje nego onaj nad nebom. Čudni su putevi Gospodnji. Što si posijala to ćeš i žnjet“.

Sa ovom izjavom ćete pokazati da ste duhovan čovek, brižan muškarac a u isto vreme sexy panter koji je uvek spreman da skoči u gusto rastinje. Ako počne da plače, nemojte da je tešite, nego počnite da joj polako skidate odeću i pevajte neku romantičnu pesmu, po mogućstvu Ličku. Poželjno je da pesma bude ljubavnog sadržaja ali i ratne pesme dolaze u obzir.

Kad vidite da joj se put zabelela, odnosno da nema na sebi više odeće, vi prislonite svoje telo uz njeno, kako bi biološki seksualni proces počeo da se odigrava tu pred vašim očima.

Ovaj metod se pokazao kao jako uspešan u 85% balkanskih ljubavnih veza koje su krunisane brakom. Ipak, uvek treba imati na umu da je ljubav samo jedna i da sexy cilj uvek opravdava telesna sredstva, a jedini cilj u našem životu je ljubav. Jer, šta je važnije od slobode odlučivanja i ljubavi?

KAKO SU ŽIVOTINJE PODNELE KOSOVSKU KRIZU !

Nedelja 17.02.2008... narod je najbolje zna kako se osećao tog dana...Složna i snažna, radna i vredna Srbija je ostala bez svoje desne ruke. To nas sve jako boli... i zauvek će ostati velika rana duboko uronjena u epitel naše nacionalne svesti. Kosovo je srce našeg srca.

Znamo kako je narod podneo ovaj šok, ali da li ste se zapitali kako su se u tu istorijsku nedelju osećali pripadnici životinjskog carstva? Da li je njima bilo nepodnošljivo kao nama ljudima ili su bile potpuno ravnodušne? Otišli smo u prijatnu popodnevnu promenadu do zološkog vrta, saznali kako su životinje Beo zoo vrta reagovale na nezavisnost Kosova!

Stanje u Beo zoo vrtu u nedelju se može opisati mnogim rečima, ali "ravnodušnost" nije jedna od njih.
Životinje su podivljale zbog proglašenja nezavisnosti Kosova!
Slonovi su mlatarali svojim surlama i izbacivali izmet pred posetiocima, nilski konj je besno ržući uranjao i izranjao iz vode kao da želi da kaže: "Zašto ste nam uzeli Kosovo?" Takođe, i on je deficirao i svojim repom raspršivao fekalije na sve strane u znak svog žestokog protesta i time pokazivao životinjsku neposlušnost koja je duboko utemeljena u građanskim normama savremenog državnog uređenja.

Krokrodil se prvi put posle Đinđjićeve smrti pomerio i to za dva metra u desno i time jasno pokazao svoj ideološki stav kada je u pitanju kosovska kriza.
Medvedić Knindža je bio van sebe. Njega je kosovska kriza najviše pogodila. Bezglavo se zaletao i udarao u rešetke kaveza. Bacao je kamenice na obližnji šalter i metlom koju je ukrao od čistačice udarao je posetioce u zološkom vrtu koji su došli iz inostranstva. Jednoj holanđanki je čak razbio glavu. Tu ga je Vuk Bojović smirio, toplim zagrljajem i sedativima.
Crnac koji je već duže vremena paušalac u Beo zoo vrtu je stoički podneo jednostrano proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine. Sedeo je miran, skamenjen u svojoj kućici koja je namenjena njemu, i jeo je banane. Nepomičan kao totem, on je samo gledao u pravcu Kosova i ispuštao zvukove tuge specifične za njegovu vrstu.
Jedino su žirafe koje su dovedene iz Amerika bile ravnodušne. Nadmeno sa visine, žvakale su slamu pokošenu sa srpskih pašnjaka, kao da ih nije bilo briga.

Životinje nekad osećaju više nego ljudi. Ta naizgled nesvesna bića znaju kad im neko uzima 15% teritorije, znaju to mnogo bolje nego naučnici ili političari. Sve ove životinjske vrste koje smo nabrojali predstavljaju samo mali deo slagalice koja se zove Životinjsko carstvo, carstvo koje nikad neće zaboraviti Kosovo. Jednostavno ta teritorija je označena kao srpska.

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 12. deo

Glava 12 - Kosovski poljubac u slobodarskoj mladalačkoj atmosferi

Dijalog se nastavio u prijatnoj, lepoj i nadasve slobodarskoj atmosferi.
- Momo, pričajte nam malo sebi, kako je to biti drugačiji od drugih i tako poseban?
- Teško…
- Hajde, nemojte biti tako skromni…
- Ja sam jedan od najskromnijih ljudi koje ste upoznali i zauvek zavoleli.
- To nas nimalo ne čudi! Dakle pričajte! Hoćemo da znamo sve o vama!
- Nema tu šta mnogo da se priča, recept za sve što je skromno I dobro je: flaša puna slobode, kofer pun dobrog vremena I svilena košulja sa tragovima karmina.
- Na kakav to karmin misliš?- obrecnula se Ana I pogledala me ljutito poput lavice. Pipnuo sam joj usne i rekao: - Na ovaj ovde.
Eksplozija oduševljenja. Svi su mi tapšali, pa čak i Viktor Megaherc, kome se u očima videlo da me ne voli, ali nije mogao da suzdrži oduševljenje. Dok krv ne izađe iz kamena, neće nesreća iz mrguda. Bilo mi je super. Ana me je zavolela za jedno srce više.
- Dajte još jednu turu - viknuo sam virtuelnom konobaru. On se okrenuo ka meni, a ja sam mu rekao:- da ti, ti mali digitalni, tebi se obraćam.
Konobar sa paperjastim brkovima je počeo da se smeje kao lud, kao i svi ostali u diskoteci. Bilo im je drago što sam tako duhovit.
- Gospodine Momo, vi ste veličanstveni!
- Samo Veličanstven?
Svi su ponovo prsnuli u radosni smeh i tapšanje oduševljenja. Dlanovi su im brideli od gromoglasnog tapšanja i vilice su im bile ukočene od beskonačnog smeha. Znate od onog smeha, kada se toliko smejete da osetite neku čudnu slast, neku čudnu moć. Otvarate oči, otvarate uši, otvarate dušu, otvarate sebe i upijate sve. Loše pamtim, ali peti oktobar ne zaboravljam. Dan kada sam se toliko smejao. Ali se nisam smejao zbog nečeg konkretnog, nego onako; smejanje na nekom višem nivou. Uhvatio sam Anu za struk zato što sam želeo da ostanem sam s njom I rekao društvu: - Ćao raggazzi!
Ponovo su se svi oduševili. Ne volim da sam u centru pažnje u takvim trenucima. Bilo mi je neprijatno. Osećao sam peckanje ispod ušnih školjki. Energično su insistirali da ostanem kategorično su me nagovarali da ne odem. Nisam mogao da odem.

DAN ZALJUBLJENIH ! LJUBAV I KOSOVO!

Koje je najbitnija stvar u životu posle Kosova? Šta je ono što nam cepa utrobu, razdire srce krvavim kljunom sudbine? Šta je to, kako se vaspostavlja, I gde smo mi u svemu tome? Većina vas, malo bistrijih, već pogađa. U pitanju je dan zaljubljenih, Sveti Valentin! Rešenje je bliže nego što ste mogli I da zamislite... rešenje je KOSOVO!
Pre svega, opustite se, na ovaj dan zaboravite na sve probleme vašeg svakodnevnog života. Dan zaljubljenih je, budite ono što jeste i samo svoji! Kupite flašu kvalitetnog domaćeg crvenog vina, kutiju senzualnih pralinica i upustite se u uzbudljivu avanturu koju ćete pamtiti do kraja života! Uhvatite prvi prijatni autobus koji će odkrstariti do Kosova i provedite magičan dan zaljubljenih na čarobnoj kosovskoj granici u purpurnom kosovskom sutonu, sanjivo gledajući u omamljivu drevnu srpsku zemlju koja je dublja od ljubavi, dublja od mržnje, duboka koliko gole kosti našeg naroda! Otvorite vino, podelite ga sa voljenom seksi osobom, provedite se gledajući u jedini istinski i realan predmet svih vaših želja. Osetite slatki med grča nacionalnog orgazma! Osetićete se prosto fantastično! Podsetite sebe da je ljubav večna poklanjajući našem napaćenom srpskom narodu na Kosovu ono što je im je najpotrebnije – našu prisutnost u njihovoj blizini! Probajte! Dan zaljubljenih je zaista zgodna prilika da se prijatno opustite I prepustite prelepim srcolikim osećanjima mirišljave ljubavi I ružičaste romanse koja nosi jedno jedinstveno ime, šest slova: KOSOVO.

DOZVOLITE SEBI KOSOVO!

Ljudi u Beogradu su prosto poludeli za Kosovom koje je postalo pravi hit među urbanim Beograđanima! Gde god da odete: na splavove, u klubove, u Maxi ili na ulice, gomile starih i mladih Beograđana su zahvaćeni Kosovo - manijom!
U porodilištima sve je više muških i ženskih (i onih drugih) beba koje dobijaju ime Kosovo! Na taj način, kolektivno nesvesno srpskog naroda, kaže naš stručni saradnik I politički analitičar Đorđe Vukadinović, pokušava zauvek da zadrži Kosovo za sebe, u sebi i u odnosu na sebe, uprkos svim rezolucijama i rigidnim pravilima koje veštački nameće međunarodna javnost. Možda i možemo da se izborimo sa pravilima, ali ne možemo protiv svojih najdubljih i najiskrenijih osećanja!
U studijima za tetoviranje sve je više "Kosovo" tetovaža I pirsinga, domaće robna marka "Zekstra" je u februaru ove godine najavila specijalnu modnu liniju za mlade "Kosovo - forward" pod sloganom -"Za one koji opstaju" koja je na preliminarnim istraživanjima fokus grupa naišla na opšte oduševljenje i ekstazu prisutnih ispitanika!
Takođe, planira se serija tehno- žurki pod nazivom Kosovo Loud and Clear, na kojima će hostese obučene kao kosovke devojke služiti širok asortiman domaćih i stranih alkoholnih i bezalkoholnih pića i osveženja po promotivnim cenama, a izbeglice će imati besplatnu konzumaciju Fante do 23:30 posle čega će ovaj gazirani napitak imati benificiranu cenu od samo 110 dinara. U ponoć se slavine u toaletima zavrću kao znak solidarnosti prema Srbima na Kosovu koji od ’99 nemaju vodu. Cena karte će biti svega 800 dinara od čega će 12% ići za kosovsku decu a ostatak novca u humanitarnu akciju uvođenja termoizolacije u hram Svetog Save.
Neke stvari na ovom svetu su večne: Ljubav, Kosovo, misli Dobrice Ćosića, filmovi Zdravka Šotre, Avalski toranj, Kosovo ! Mi volimo Kosovo! Kosovo je novi uzbudljivi trend u gradu, i treba mu se prepustiti! Dozvolite sebi da budete luckasti! Dozvolite sebi Kosovo!

Uskoro: Uticaj Kosovske krize na upalu žlezda Leon Kojena, paralelno sa izveštajem lekara specijaliste.

WOW! AURORA ZA MLADE! COOL! ZA EKIPU KOJA JE SUPER!

Znaš kako uvek čuješ drugare kako pričaju o nekom internet magazinu za tinejdžere? Misliš da je to fol, a u stvari ukapiraš da je to žešći fazon. Možda to čujes na košarkaškom terenu gde se igra basket ili u školskom dvorištu gde face furaju roške, ali, koje god da je mesto, "Aurora za mlade" je glavni geg u gradu.

Da li si se umorio od osećanja da si ispao iz fazona ili da te je pregazila furka kada tvoji drugari dele svoje zezanje koje su pokupili na "Aurori za mlade"?

Pa, frajeru, mi imamo odgovor: Ovo je taj internet magazin o kojem svi pričaju. Isfuraj neki od fazona koji si pročitao na "Aurori za mlade" i samo posmatraj kako ti popularnost raste iz fore u foru. Nemoj zahvaljivati nama, mi nismo u tom fazonu, samo čitaj naš magazin, uhvati maglu, sedni u trolu, I pravac u grad na zezanje. Isfuraj svoj fazon, nemoj da te šene lauferi! Uđi u zonu dobrog fazona!

DROGA! ZORAN ŠAMI U RALJAMA KOSOVSKE KRIZE! Eliot Smit srpske političke elite!

Posle teškog i napornog diplomatskog putovanja, Šami je sedeo za okruglim stolom u skupštinskoj kafani sa prijateljima iz stranke. Bili su tu svi... Voja, Deki, Aligrudić... Onda je ustao, izvinio se svima za stolom, uzeo malo slatkog i zalio ga sa čašicom šljivovice i teturajući se, polako i tromo ušao u skupštinski wc, stao ispred ogledala, otkopčao košulju, skinuo kravatu i potražio sebi srce sa tri prsta desne ruke. Pošto je napipao srčani mišić uzeo je špric koji se sjajio na ivici lavaboa. Nastupio je vrisak, snažan potres i jaka buka!
Voja nije odmah ustao nego je nekoliko trenutaka ostao kao oduzet, s punim ustima, ne usuđujući se ni da žvaće ni da guta, a još manje da izbaci zalogaj musake što je prelivena salford pavlakom; a kad je najzad ustao i otrčao u wc, oni koji su pošli s njim (Maršićanin, Aligrudić i dr.) videli su da dok otkriva overdozirano telo svog partijskog kolege pa se rukama hvata za glavu, zalogaj prebacuje s jedne na drugu stranu usta, još uvek ne znajući šta će s njim. Držao je primerak "Politike" u ruci i nije je ispustio sve dok nije primetio Šamijev iskorišćeni špric za fiksanje, zaboden po sred grudi, onda ga prekri sportskim stranicama koje su mu bile pri ruci, a koje njegovi prsti behu izmrljali, kao da ga je veći stid od prizora šprica punog horsa, nego od
Šamijevog palog i polunagog tela.
Pre toga, Voja je, u cilju štednje, nesvesno zatvorio slavinu na lavabou, onu za hladnu vodu, jer je bila odvrnuta do kraja. Biće da je Šami plakao od horsa dok je otkopčavao košulju, dok je skidao kravatu i tražio svoje srce, jer, dok je u nesvesti ležao na hladnom podu ogromnog wc-a, oči su mu bile pune suza koje nisu bile primećene za vreme parlamentarnog ručka a nisu mogle da poteknu ni pošto se srušio i pao u nesvest. Svi su mislili da je Voja, partijski lider, prijatelj, kolega, zaista bio loše sreće, jer je izgubio svog najboljeg čoveka....Međutim, Šami je, kao i uvek, bio jači od života, jači od sudbine...

U nastavku: Šami na oporavku u Drajzerovoj! Zavodi medicinskie sestre i puši skank poprskan LSD-om ! Lekari na ivici nervnog sloma!

AURORIN HOROSKOP SUDBINE I LJUBAVI!

Često su nam ljudi slali pisma iz bolnica, izbegličkih kampova, sabirnih centara, igraonica i tražili da na ovaj portal postavimo horoskop. Jednostavno ljudi su želeli da precizno saznaju svaki detalj svoje budućnosti i da im to pomogne u svakom momentu njihovog života. Znali smo, ovo nije lak zadatak, ali smo stisnuli zube. Pozvali smo najbolje numerologe i psihologe i priredili za vas vaš i naš Aurora Horoskop Sudbine I Ljubavi! Uživajte, jer život je samo jedan, i nikad se neće ponoviti!

RAK - ŠKORPIJA za prvi kvartal tekuće godine
Pogledajte se u ogledalo. Počnite da volite sebe. Danas je taj dan. Promenite svoj stav iz "ne mogu" u "mogu".
DEVICA - RIBA za periodu do Svetog Valentina
Prošlost je iza vas, budućnost je ispred vas. Fokusirajte se na ono što vas očekuje. Nemojte se vezivati lancima prošlosti.
STRELAC za period od Đinđićeve smrti do ulaska na belu šengen listu
Odlučite koje stvari ćete uraditi u toku današnjeg dana. Uradite ih. Osećaćete se dobro. U isto vreme, nećete se osećati loše i biće vam jako prijatno.
LAV - BLIZANAC do 13.marta
Razmislite malo o sebi, i kad to uradite, momentalno pomislite na sve ostale. Osetićete nešto posebno. Mnoge stvari će vam se pojasniti, ali samo u slučaju da jako verujete u to što radite, bez obzira gde to radite, zašto radite to što radite, s kim radite to što radite, ili bi voleli da radite, i kad se sve to desilo. Vežbajte ovo svaki dan.
VAGA - OVAN za 2008
Napravite izuzetak. Ali neka taj izuzetak čini pravilo koje se zove život.
BIK - BIK ( BLIZANCI)
Ako je život oblak, vi budite nešto što prolazi taj oblak. Vaša mašta nema granice. Ako nešto dovoljno jako želite, to će se i ostvariti. Pomislite, poželite, i videćete.
ŠKORPIJE pravoslavne veroispovesti
Što ne može niko možeš ti. Kupi sebi čokoladu, pričini sebi neko sitno zadovoljstvo zbog kojega ćeš zaboraviti sve svoje životne probleme zauvek. Ponekad su suptilan miris čokolade, ukus cveća u sunčano jutro i prazno mesto u prevozu, dovoljni da čovek zaboravi sve ratove i nesreće.

TRI LIBIDALNA POLUBOGA koja će uzdrmati vaš svet! Erotski apoloni srpske muzike!

Pevač Nevernih Beba

Amerika ima Igi Popa, Srbija ima njega.
On = Erotika.
Seksualnost je njegovo drugo ime. On voli da zagrize duboko u libido svojih nevernih bebica, koje galopiraju oko njega kao konji na hipodromu sexy erotike. On više nije čovek, on je pastuv erotskog uzbuđenja, on se nikad ne spušta, on je uvek neodoljiv kao neka visoka, mršava sexy zver. Da li možete da zamislite, da on u mladosti uopšte nije važio za dobrog frajera i privlačnog sexy muškarca? Ali to je sada prošlost. Ako je njegova mladost ajvar, njegova sadašnjost je kavijar, a njegova budućnost je avokado erotike preliven medom i hrskavim bademčićima strasti.

David Đorđe

Svetac sexa, grešnik slasti, arhiđakon manastirskog rok petinga. Pored njega žene doživljavaju ono najbolje što može u erotskom i religijskom smislu, njegovo seme po eakulaciji postaje relikvija! Vreo kao usijani Fender, hladan kao viski s ledom - Đorđe Đoka David!

Neša Galija

Uvek nov i sexy, iskren i erotičan, originalan i seksualno vreo. Veliki talenat u domenu erotskog i seksualnog. Ponekad se žali da je teret celog njegovog sexy libida na njegovim leđima. Lako se umara, ali kad njegov erotski naboj dostigne sexy usijanje, njegova galija zaplovi pravoslavnim morem seksualnog zadovoljstva i erotike.

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 11.deo

Glava 11 - Seksi kikotanje u separeima sreće

- Očarane smo… - rekle su uglas
- Molim? – uzvratio sam
- Očarane smo vašom pojavom.
- Tako mlade, a tako slobodne.
- Hi,hi,hi…-nasmejale su se.
- HA, HA, HA –uzvratio sam.
Manje prijateljsko I “kul” upoznavanje bilo je sa jednim neuglednim momkom koga su zvali J.J.(Džej-Džej). Anin najbolji prijatelj (što me je zaprepastilo ali ne I iznenadilo). Bio je kao I Ana, samo muškarac I nije bio lep kao ona. Sve mi je bilo jasno, oni su vec dugo prijatelji. Hladno sam se nasmejao. Dok sam se redom upoznavao sa Aninim prijateljima, osećao sam na sebi prezriv pogled koji je sličan onom osećaju kada vam zuji u ušima. To je bio izvesni Viktor. Viktor Megaherc. Uzdržano sam se rukovao kao svojevremeno sa Dobricom Erićem u kafani “Proleće”. Nismo se dopali jedan drugom. On se meni nije dopao, a ja sam osećao zavist u njegovim pakosnim škiljavim očima punim zlobe I nepoverenja. Nije da nije bio lep, ali je bilo nečeg prljavog u njegovom pogledu. Mislim da ta nečistoća duše proizilazi iz njegovog srca, što se moglo videti iz imaginarnog govora tela. A ja sam znao da čitam, još pre nego što sam naučio u školi. Školi. Školi zivota. Ali nećemo sad o životu kao takvom. Iznenada, čule su se jake sirene, žurka je morala da se prekine pre nego što je počela zato što je dolazila inter-net virus policija veštačke inteligencije- prva takva u Evropi. Sedeli smo za okruglim sferičnim stolom, tkzv. drajverom.
Kiki I Lora su bile vidno uzbuđene, što zbog akcije virus policije, što zbog mog prisustva. Ja sam to mogao vešto da iskoristim, ali nisam hteo. Bio sam zaljubljen. U Anu. Više ne znam šta pričam. Sigurno bi se sada Branko Ćopić smejao mojim nevinim rečenicama koje upravo napisah, ali verujte mi, ljubav je to. To je znala I Isidora Sekulić dok je mirisala crvene ruže ispod Brankovog mosta. - Jao, ova virus policija – rekao je Džej džej, veoma simpatično I veoma zbunjeno – ličio je na jednog simpatičnog roma kojeg sam svojevremeno gađao paradajzima u Veneciji. - Nemoj da kukaš! – suro je odvratio uvek prgavi I plećati Viktor Megaherc, kome sam već počinjao da zaboravljam ime. Ne zbog senilnosti već zbog snage volje. - Viktore, nemoj tako, zaista su bili strašni, I uplašili su nas kao što nas ništa nikad nije uplašilo! Rekle su u glas Kiki I Lora. To šhto su rekle te dve mlade sokolice noći podsetilo me je na isti onaj strah, koji sam osetio kada je Rođa Raičević preminuo od kobnog “overdouza”. Kroz glavu mi je proletela strašna misao koja mi nije dala mira –
MILAN MLADENOVIĆ, ROĐA RAIČEVIĆ – DOKLE?

Uskoro samo za naše čitaoce i samo na vašem i našem omiljenom Aurora magazinu:
- Nema tu šta mnogo da se priča, recept za sve što je skromno I dobro je: flaša puna slobode, kofer pun dobrog vremena I svilena košulja sa tragovima karmina.
- Na kakav to karmin misliš?- obrecnula se Ana I pogledala me ljutito poput lavice.
Pipnuo sam joj usne I rekao:
- Na ovaj ovde.

Eksplozija oduševljenja. Svi su mi tapšali...

FRAJER MESECA! Marija Šerifović

Marija je čovek koji je zbog svog imena i zbog blago feminiziranih crta lica često bio u javnosti etiketiran kao ženski vokalni solista, mada ni najveći erotoskeptici nisu mogli da ignorišu njegov jak muški seksipil. Devojke ga obožavaju, momcima je ok! Jednostavno naš Marija!

DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ U TRENUCIMA ODMORA SA UNUKOM PEĐOM!

Sigurno vas je uvek žarko interesovalo kako se poznati provode u krugu porodice, kako provode slobodno vreme, gde izlaze, kako izgledaju, zašto odlaze tamo gde eventualno idu i koliko ostaju kad odu, da li im je teško kad se vraćaju, da li i oni plaču, koiliko vremena provedu u dokolici, i da li im je dokolica ispunjena, i ako jeste kojim sadržajem i koliko je on kvalitetan.

Naš današnji gost Dragoljub Mićunović (na slici levo), voli svake nedelje da zaigra američki fudbal na popularnom beogradskom utočištu Adi Ciganliji sa svojim unukom Peđom, koji pati od epilepsije, ali to ih ne sprečava da se obojica sjajno provedu i da imaju ugodno zajedničko druženje. Uglavnom posle zabavne utakmice u dvoje, sa dosta uspona i padova, Dragoljub odvede Peđu u klinički centar, i često, dok čeka da Peđa primi infuziju, prošeta do vračarskog sedišta Demokratske stranke gde popije čivas i ispriča neki zanimljiv momenat sa prethodne utakmice. Nakon toga uglavnom ode na pilates, a zatim po unuka u bolnicu, da bi zajednički vikend završili u prijatnoj nezvaničnoj poseti hotelu Moskva gde deka Mićun svog Peđu uvek obraduje sa velikom porcijom banana-splita, a ni on ne odoli žitu i ukusnim slavskim kolačima.

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 10.deo

Glava 10 - Seksi kao hrskava čokoladica

Đuskali smo. Bilo je lepo. Bilo mi je potrebno vremena da se oslobodim I krenem da pokazujem znanje koje sam svojevremeno stekao kada sam igrao zajedno sa Desankom Maksimović u "Klubu književnika”. Korak po korak, opet je sve počelo da nam se okreće pod nogama i iznad glava. Zaboravio sam na sebe I kreneo da mislim o prošlosti. Potpuno sam se prepustio osećanju. Osećanje je bilo fenomenalno. Kao Vronski I Ana Karenjina otkrili smo jedno drugo I postali jedno. Taj divni momenat mi je jedino pokvario bedž koji sam ugledao na njenim grudima. Na njemu je pisalo: “Sex pistols”. To je ime jednog “muzičkog” benda iz Velike britanije s kraja sedamdesetih. Njihovo ime seks pištolji označavalo je takozvanu revoluciju novog doba, koja, kako je poznato, nije moguća izvan institucija sistema. A za sistem institucuje su sve. Da rezimiramo: ti pegavi Britančići sa tinejdžerskim osmesima I izgubljenim pogledima nisu bili ništa drugo do skupina loših frajera sa po kojom dobrom forom. Još se sećam izraza u očima Jelisavete Karađorđević, kada smo šetali Monmartrom I došli na temu seks pištolja I tkzv. pank revolucije u engleskoj I francuskoj krajem sedamdesetih. Kako da omladina govori tako o svojoj kraljici. To je kao kad se ne bi poštovao predsednik. Kakva god da je, ona je kraljica. - Šta ti je? – upitala me je. - Ništa.- nisam hteo da kvarim momenat. - Znala sam - pripila se uz mene kao Eva uz Adama. Posle kraće pauze u kojoj su tela govorila a uši bile neme, iznenada me pogleda onim njenim očima sa kojim me je gledala sve vreme dok smo bili zajedno, jedno, I šapatom reči nežno je rekla: - Volim te. Nisam ništa odgovorio, nisam mogao, nisam želeo, zato što sam je voleo. Odjednom, niotkuda I neočekivano poput grožđa u mlečnoj čokoladi, pojavila se šačica jangstera – veštačkih inteligencija, pretpostavljam. Kada ih je ugledala, Ana se prijateljski osmehnula. Postalo mi je jasno da su to njeni frendovi. Pokušao sam I ja da se nasmejem, ali mi nije uspelo; nisam mogao da se prisilim. Bili su nekako drugačiji – prljavi. Nisu bili čisti. Bar za moje shvatanje stvari. Za mene je čisto ono što je Bogom dano, a njih su stvorili templari. Zato oni za mene nisu čedni I čisti. Ali, Ana, Ana je nešto drugo. To nisam znao, ali sam osećao svim svojim bićem, ili barem onim što se nekada zvalo biće. Prvo je htela da me upozna sa nekim mladim gospodinčićem, ali, naravno, ja kao džentlmen I džentlmen u meni pružili smo ruku ženskoj polovini Aninog društva. To su bile dve šiparice. Klasični primer veštačke inteligencije sa londonske mreže. Jadne robinje u rukama templara, trenutno na godišnjem odmoru, ili kako se u Istri kaže, na godišnjaku od svojih prljavih špijunskih radnji, koje su ipak nemilo izvršavale. Izgledale su sasvim obično; obe osrednje visine I fine ženske građe: punačke ruke, golubija stopala I mehurasti obrazi. I ako za Vojvodinu sigurno nisu ni čule, veoma su podsećale na vojvođanske devojke mlekarice. Naravno nisam to rekao, već samo prokomentarisao. Nevidljivi govor pokreta I intonacije nagovestio mi je (a u stvari sam to I sam znao), da ih veoma privlači moj boemski stav I nesputan, mladalački duh. Imena su im bila, jednostavna I ljupka: Kiki I Lora.

Frajeri, uskoro na Aurora Magazin web portalu:
- Očarane smo… - rekle su uglas
- Molim? – uzvratio sam
- Očarane smo vašom pojavom.
- Tako mlade, a tako slobodne.
- Hi,hi,hi…-nasmejale su se

TEŠKA NEJEBICA INTELEKTUALNE ELITE! Ljubavni život Jelene Tinske posle petooktobarske revolucije. Ekskluzivna ispovest čuvene lokice!

Do 5. oktobra mislila sam da su obrazovanje i moć najveći adut svakog muškarca i to je bio moj afrodizijak. Ah, mogli smo satima da razgovaramo o religiji, umetnosti i društveno političkoj javnosti pre nego što bismo počeli da vodimo ljubav. Ta čudna, uvrnuta, a tako nadahnuta predigra za mene je bila važnija od samog čina. Ali, uvek bih ja bila ta koja vladam u obe situacije. U prvoj, kao začarani, pred mojom pojavom, telom lokice, glasom sirene, razumom i britkošću boginje Atine gubili su svaki argument, lišeni stava i vođeni nagonom, ali i nečim uzvišenim uzimali su me , ali nekako pokorno, naivno i dečački vraćali bi se uvek. A retki su bili oni koje bih ja htela nazad. Ali kad bi ih primala nazad,nisam ih tako lako pustala, bio je toj moj grč, sličan onom vaginalnom ali ipak više nešto emotivnije prirode.
Ono malo srpskih lafova sagorelo je u jeku demokratskih promena. Maštovitost igara zavođenja troši se na koncept poslovnog sastanka, homoseksualizam postaje trend! A žene ostaju gladne. Intelektualac više ne nudi ni sigurnost, a kamoli adekvatnu repliku na stast.
Kao i većina srpske inteligencije, i ja sam za vreme Miloševića bačena na marginu. Snalazio se ko je kako znao. O tome ne želim da govorim. Ipak bogatstvo mog love lifea bilo je na zavidnom nivou. Muškarci intelektualci imali su frustarcije zbog neizrečenog, neurađenog, a seksualna energija se nagomilavala. Taj naboj i te multiple orgazme osećale su samo srpkinje i retke žene na podnebljima gastarbajtera. Kad se samo setim nabreklih, preplanulih mladića koji menjaju devize po usijanoj beogradskoj kaldrmi.
Loši rediteljski koncepti u pozorištu nosili su sobom akciju u spavaćoj sobi. Njih je jebao sistem, oni su jebali nas, a onda kada smo mislili da će cela Srbija svršavati, nismo ni slutili da je svršila i da se rodio jedan veliki peder. Srpski obrazovani moćnik.
Ja sam se okrenula unutrašnjem svetu, počela sam da slikam, broj životinja na mom placu kraj Novog Sada je rastao. Više nisam verovala u ljubav, nisam osećala strast, nisam imala prema kome. A nisam želela da napustim ovu zemlju. Kao da je neka čudna leptirica u meni treperila i nagoveštavala preokret. Na konkretnom nivou nisam osećala veru u bolje sutra, ali, kao što mi umetnici volimo da kažemo, apstraktno nam nije dalo mira. Boje su se razlivale ... purpurna je prelazila u roze, roze u tirkiznu, a tirkizna ... tirkizna u zlatnu, mene više nije bilo, nisam postojala. Ali ipak...
USKORO! Jelena Tinska u BOSNI!

BOŽIĆNE SEXY AVANTURE U KRUGU DVOJKE! Vaginalna odbrana beogradskog duha pred naletom primitivizma!

Kao milioni dece širom sveta dan pred Božić, ti si nestrpljivo iščekivala da osetiš težinu poklona u svojim spretnim rukama, a ja sam se kao svaki dobri Deda Mraz postarao da poklon bude ovlaš upokovan i odgovarajucih dimenzija, da bi sa njim mogla da se igraš ceo Božić. "Ako je Marija bila devica, ne moraš i ti..."- dodao sam smešeći se, i gotovo sasvim zažmurivši od zadovoljstva, kao dorćolski mačak, kad ga lagano pogolicaju prstom iza usiju....
Da, studirala je istoriju umetnosti - poslednje utočiste za drugorazredne, ali je zato imala prvorazrednu zadnjicu! Bila je plemkinja aristokratskog porekla....kako sam želeo da joj zabijem svoj nabrekli ponos u njenu otmenu analnost. Dve mlade ruže puzavice veoma su sklone da se prepletu a trn je uvek blizu pupoljka.....
Voleo sam da je mažem svuda po krevetu kao vruć cipiripi na svezu hrskavu vrelu buhtlu...Mačkasto si se dimila uvijena u seksibelu postelju boje svile, koja je gorela pod tvojim plamenim dodirima....Mala toliko si vrela da mi treba aspirin da spustim temperaturu...ali nikako nikako neće da se spusti...već je stalno...hmm...dignuta! Mislim na temparaturu....
Gorela si kao zapaljena zgrada RTS-a a ja sam bio snažni vatrogasac koji je sa svojim moćnim crevom gasio večnu vatru koja je pretila da nas oboje proguta u vulkanskom vrtlogu strasti koja je izgarala naša znojava tela u transu. Požar u tvojoj šumici je jedva čekao da ga zapljusne cunami mog okeana koji sam jedva potiskivao. Pričinjavala si mi bol istinskog uživanja...Tvoj uzdrhtali trbuh je kao Aerodrom Nikole Tesle čekao moju nestrpljivovrelu kišu, koju je sa 100% sigurnošću očekivalo seksi meteorološki centar naše ljubavi...
Tvoj tornado je šibao moj Avalski toranj. Bombe strasti padale su svuda oko nas. Znojave eksplozije mesa prskale su belnu postelju... Moj tramvaj je ušao duboko u tvoj "krug dvojke", samo što je elektricitet bio suvshe jak, pregoreli smo od visokog napona.
Tebe više nije bilo, ja nisam znao za sebe, život je izgubio značenje, zgrade su se rušile, naše ljubav je splanula, ti si otekla, ja sam se smanjio, nije nas više billo. O, tako mi Svetog Jovana, bio sam tvoj krstitelj a ti moj položajnik, znao sam te ko staru paru, badnjak tvoje mladosti je goreo pod vatrom mog iskustva.

EKSKLUZIVA! Prvi ROMSKI ROMAN TOKA SVESTI! Uživajte u toku svesti plamene romske duše!

U okviru projekta vlade: "Jednakost za jednake, nejednakost za nejednake" koji je pokrenuo fond za socijalne iniscijative (FSI-RS) pod okriljem ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Aurora press company i Romski Krug Ljubitelja Salonske Kulture predstavljaju ovaj izazovni masterpis, inače prvi roman koji je napisao jedan Rom ( Đ.Š. 24) posle Đinđićeve smrti.
Ekstatičan, potresan, eklektičan, depresivan, radostan, ravnodušan i krajnje nepredvidiv kao garavi panter u gustom rastinju, ovaj roman će iznenaditi kako vas tako i samog pripovedača, svojim neočekivanim i krajnje uzbudljivim završetkom koji nikog neće ostaviti ravnodušnim.

- Kako je lepa ova Gospoja...šal...toplo...meni je hladno. Sklonište. Kontejner. Hrana? Možda. Idriz mi je ukrao kesu. Jurim ga, a on na rolšulama. Izmakao mi. Pekara Toma. Toplo. Gospoja, imate li dinar? Ne vide me. Neće niko da mi da pare. Gladan sam. Eno ga kečap pored pulta za picu. Mmmmm....slatko... slano... ukusno...

Idriz me udara otpatkom od kesa za zamrzivač. Lepak mi curi ispod nosa. Gle, imam brkove od lepka! Lepe mi se brkovi od lepka! Boli me glava, ne osećam ruke, trnu mi prsti, padam u bljuzgavicu. Neko baca dinar na mene. Mrak postaje sve gušći.

Kako je toplo u kontejneru. I mračno. Meni ne smrdi. Šta?! Kontejener se kreće! Kakva je ovo buka! Udario sam glavu, krvarim. To su đubretari. Braćo, nemojte me, unutra je živ čovek, nemojte...mene...krv je tako topla... mene... još uvek sam... mrak... sad mi je... toplo...

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 9.deo

Glava 9 - digitalni Daun-loud istinskog šarma

U petak, Anini virtuelni drugari iz londonske mreže su me pozvali da preko inter-net četing ruma pristupim njihovoj zabavi. Pala mi je jedna šala na pamet- da me ne udari struja. Struja- ta reč me uvek podseti na Teslu, ali nećemo sada o njemu, o njemu će tek biti reči. Nisam hteo da se mešam sa tom digitalnom zapadnom dečurlijom, ali Ana mi je rekla da moram poći i upoznati njene prijatelje. Kako sam mogao da odbijem?
Morao sam da se pojavim, ali nisam znao kako. Kako čovek uopšte može da uđe u kompjuter? Pod kompjuterom podrazumevam inter-net. Prihvatio sam poziv ali mi nije bilo jasno kako da se činčujem, odnosno uđem u sistem. Ispostavilo se da je stvar daleko prostija nego što sam imao prilike da mislim. Stvar je poprilično jednostavna. Taj postupak uopšte nema toliko komplikacija koliko se to na prvi pogled pretpostavljalo. Teško, komplikovano, nerešivo, nisu reči koje bih ja iskoristio za taj postupak ulaženja u digitalni svet digitalne Ane. Prosto ko pasulj. Više nego lako. Postoji šifra. Cela operacija se radi pomoću tastature. Treba ukucati sledeće:123 i onda stisnuti enter, što na britansko – anglosaksonskom znači “ uđi” ili “ iniciraj se”. Baš sam to izveo I da vidiš čuda! Desilo se ono što nisam očekivao, a čega sam se pribojavao u slučaju da se desi. Upravo se to desilo, verovali ili ne. To je to. Sve je bilo kao u normalnom svetu, samo u pastelno zelenim I hladno crnim nijasama. Odmah sam prepoznao Anu. Imala je dugu plavu kosu, vitke noge I josh nevine grudi, ljupke kao ružini pupoljci. U ime ruže, nazdravio sam u sebi sa njom. Prostor je bio beskrajan ali ja sam se osecao klaustrofobično. Verovatno zbog zidova.

Bio sam se kao riba na suvom - nisam imao sto za koji bih seo i oko koga bi se malo- pomalo okupili svi prisutni. To je mnogim tajnim žiteljima Skadarlije sasvim poznat fenomen kada ja posećujem neke od njihovih kafana. A posećivao sam ih sve i svuda sam po svom daru za druženje bio poznat. Jednostavno, takav sam čovek, ne znam kako to da objasnim. Uvek sam bio dobar i u šahu, kao i u svim sportovima kojih sam se latio, a devojke su me volele malo više nego svoje do tada najveće ljubavi, zbog mojih malo plavljih, šećernih, slovenskih očiju.
Viknuo sam, ali Ana poput svih vila, nije čula moje povike. Setih se: nisam pritisnuo sound master, tako da nismo mogli da se čujemo. Kada sam ga uključio, čuo sam njen cvetni glas kako doziva moje ime. Nije bilo vetra da nosi reči. Bio sam očaran: izgledala je lepše nego ikada; a ironija leži u tome što je nikada pre toga nisam video. Nije da nisam želeo, jednostavno nisam imao mogućnosti – mi smo bili iz dva unapred odvojena sveta, toliko razliličita da se sličnost nije ni uočavala osim ako biste bili dovoljno hrabri, kao shto sam ja bio 99 na Brankovom mostu , da podignete glavu visoko put neba I duboko se zagledate u svoje srce.
Imala je najlepše ruke I noge I telo. Vitka kao Brižit Bardo u njenoj zlatnoj fazi. Srce mi je poskakivalo u ritmu srninog skoka dok sam je gledao kako me čeka. Čekala me je kako samo ona ume, strpljivo I u iščekivanju.

- Ćao! –rekla je
- Ćao!- odgovorio sam.
- Baš si onakav kakvim sam te zamišljala!
- Ti si baš onakva kakvom sam te ja zamišljao!
- Imaš lepe ruke.
- Hvala.
- Ni kosa ti nije loša.
- Znam.
- Jao, baš si šašav.
- A ti si divna.
- Ne, nisam divna. Ali ako hoćeš možemo malo da đuskamo.

u sledećem izdanju:
Đuskali smo. Bilo je lepo. Bilo mi je potrebno vremena da se oslobodim I krenem da pokazujem znanje koje sam svojevremeno stekao kada sam igrao zajedno sa Desankom Maksimović u "Klubu književnika”.

FRAJER MESECA! Saša Glava Tijanić!

Seksi ždrebac mas medijske ergele! Plejboj među najboljima, najbolji među najboljima! Kapacitet! Veličina! Potencijal!

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 8.deo

Glava 8 Digitalno stenjanje uz seksi kesten pire

- Vau....Ti si magičan kao neka čarobna knjiga!
-Ja sam jedna velika stara knjiga koja rađa druge knjige, večno umirući u porođajnim bolovima. Ti bolovi su moj život. Proklinjem ga i volim ga, uzimam onako kako mi se daje. Svako dobija svoje karte, treba znati kako igrati. Naučio sam par fora u medjuvremenu. Gledamo se tako život i ja, ljuti kartaroški protivnici-kockari, i prepoznajemo se; vidim crte svoga lica u njegovom licu i on vidi samoga sebe ispisanog u velikoj knjizi moga lika koji menja izgled i koji ga iznova i iznova, neumorno, dokumentuje i pomalo pobeđuje u kartama.
- Pričaj mi još!
- A šta ima da se kaže? Šta ima da kaže čovek koji je preživeo četiri svetska rata. Da, kažem svetska, jer mislim na ratove. Još uvek imam noćne more. Jedino sanjam o deci i o ratu. A deca i životinje najviše ispaštaju. Je li njih neko ikada pitao da li bi hteli da ratuju? I da jeste, znam kakav bi bio njihov odgovor. Da li se Arčiju svidelo kada nije mogao dva meseca da ide u šetnju one sinje 1999 godine? Jesu li ribice odobravale, na svoj nem način, kada im se akvarijum tresao od urlanja američkih, britanskih i francuskih ubojitih letelica-bombi? Jesu li nesrećne ptice pevale onako kao pre kroz noći u kojima se njihov nebeski svod pretvarao u krvavu orgiju smrti kroz noćne zastave raketa marke "tomahawk"?
- Tvoj svet je uzbudljiviji nego što sam ikada zamišljala u svojoj inter-net mašti.
- Mašta je nešto što se stiče s godinama. Tako je i sa vinom. Što je starije, to je bolje. Taj princip se najbolje dokazuje na meni. Ne moram da ti crtam.
-Molim te, nauči me da crtam!
-Čemu to? Svaka digitalna četkica biće nedovoljna, svaki činč biće neodgovarajuć, svaka kompjutorska boja isuviše lažna za bilo kakvu umetnost ljudskih osećanja. A jedino za takvu znam. Ničem te ne mogu podučiti.
- Ali molim te, molim te! Tako bih želela da i sama naslikam trojeručicu o kojoj si mi toliko pričao, i to tako lepo pričao, da mi se čini kao da je oduvek poznajem i volim, i zbog toga hoću da imam njenu sliku koju bih mogla gledati, dodirnuti, poljubiti! Oh kako sam srećna, srećna, srećna! Ti mi značiš ceo net!
- I ti meni ceo svet! Trebala bi da se isčekiraš iz te inter-net mreže satkane od brojeva koji ne postoje i dođeš u ovaj lep i proklet svet gde sunce zalazi svakog sumraka i ustupa svoje mesto mesecu, da odemo na vespi do manastira Hilandar i tamo zajedno uzbuđeni i nevini ljubimo i dodiruejmo presvetu trojeručicu. Osetićeš novu, posebnu vrstu sreće. Želećeš da joj budeš što bliže. Ja ću ti kupiti cveće.
- Ja, ja bih tada prosto poludela od sreće! Ne mogu da zamislim da između neba i zemlje postoji nešto lepše od toga! Ja...
- Smiri se, smiri.... nemoj još poludeti moja mala Ofelijo. Bar ne još.
- A kako da ne budem luda? Ja sam luda, luda za tobom! "Log\off" mi je postala najmrskija reč na svetu, ona baca moju dušu u podrum i najavljuje smrt goru od smrti - neizdrživo vreme kad neću biti s tobom.
Tako sam očajna kada se rastajemo! Obećaj mi, obećaj da se od sada, od ovog trenutka nikada, nikada i nikada više nećemo rastajati!
Takva je bila Ana, takav sam bio ja. Nismo mogli jedno bez drugog. Nehotice mi je ovaj šejtan- personalac postao anđeo -čuvar. Navikao sam na ironije života, one mi nisu više ništa posebno. Da sam ja u Hamletovoj koži, Šekspirova knjiga bi bila dosadna. Sem možda onog dela o ljubavi. Imao sam mnogo žena i još više ljubavi ali nijedna nije bila kao Ana. Sve ostale žene naspram Anuške sijaju kao benzinske lampe spram najblistavije zvezde. Čoveče, zacopao sam se do ušiju.

u sledećem uzbudljivom nastavku:
Morao sam da se pojavim, ali nisam znao kako. Kako čovek uopšte može da uđe u kompjuter? Pod kompjuterom podrazumevam inter-net.

ISTINSKA LJUBAV ČOVEKA I ŽIVOTINJE! Čovek i medved, život i smrt!

Kapetan, filantrop, vitez srpske krajne, web warrior, svedok, zoolog, zavodnik, muzičar ... jednom rečju čovek koji će vas ostaviti bez daha! Dovoljno je reći samo šest slova....Dragan

PAHOMIJEV DNEVNIK! - Mračne strane dečjeg uma! (1)

Trinaestogodišnji vinograd je tonuo u purpurnu paricu nestašnog stida. Vremešni vrapčići su obletali staro lipino drvo koje je svojom velikom razgranatom krošnjom zaklanjalo iskričavo sedefasto nebo. Zora se sa svojim nevinim prvim zracima mangupski šunjala po manastirskoj avliji. Otac Agaton već je počeo svoj uobičajeni ritual sečenja mlade sočne trave osveštanim starinskim zlaćanim makazicama za nokte.
Umio sam se, ja Pahomije. Trebao je sir da nam dođe iz grada. To uglavnom donosi jorgandžija Mlađa, čovek srednjih godina i bez jednog oka. Mlađa je imao derana Milana koji mu je sa svojim malim masnim snežnim rukama boje slonovače pomagao oko istovara sirca. Milan je bio dete izbeglo sa Kosova, bez igde ikoga svoga. Mlađa ga je uzeo pod svoje jer nije mogao da ima decu zbog toga što ga žene nisu volele, a nisu ga volele zbog oka jer ga, kao što je već rečeno, nije imao. Kako ne bio bio usamljen i da bi ko nastavio njegov plemeniti jorgandžijski zanat, Mlađa je usvojio tada šećernoslatko odojče i dao mu ime Milan, zato što je beba tako puno volela da se miluje i štipka. Milan me je uvek nekako čudno iskosa pogledavao ispod svojih zlatnih medenih šiškica klikerastim ochima koje su bilo usko postavljene na mekoj dinjastoj glavici. Umeo je svoje gumenkaste prstiće vešto da koristi tako što bi ih zario duboko u meki procep tesnog mladog sira i tako ga uneo u naborane odaje manastirske porte. Njegove punačke nogice u soknicama su se tresle kao sandžačke pihtije dok je pažljivo i pohotno unosio teški beli sirac na bremeniti manastrski tronožac.

U sledećem nastavku ovog uzbudljivog feljtona očekuje vas : Pahomijev prvi susret sa najmračnijim ponorima dečjeg karaktera. Saznajte! Na šta su sve deca spremna. Skandal! Deca kao paraziti vašeg morala! Samo je nebo iznad nas, samo će Bog da nam sudi!

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA! - feljton 7. deo

Glava 7 - Nebeski orao seksi sudbine

- Kaži mi, Ana, imaš li ti želja?
- Nekad sam ih imala...
- Sada nemaš? Šta ti se desilo?
- Ti si mi se desio. Nemam više želja, imam samo tebe.
- Šećeru, razumem te, i ja se ponekad tako osećam. Samo ponekad.

- Kako izlaziš na kraj sa tim?
- Kako? Kažem sebi da će sve biti okej. I sve bude okej.
- Ti si tako, tako.... pametan. Ne, ne, ti si tako mudar. Da, ti si mudar.
- Luče, nisam ja mudar. Mudre su reči. A ja sam prosto lud za rečima. Sanjam ih. A bolje bi bilo da nije tako. Želeo bih da budem nebeski orao i krstarim plavim prostranstvima. Sloboda.... I to je reč, ali to je i ono što želim. Razumeš?
- Mislim da te razumem... mislim da mi se nešto čudno dešava od kako sam te upoznala...
- I meni se to često čini, ali čovek nauči.
-... nekako sam počela da se menjam uz tebe. A da nisam ni sama primetila kada, poželela sam da budem bolja osoba. Eto to je moja želja! Prva u životu, i ti si mi je poklonio. Hvala ti.
- Nema na čemu, luče.
- Znaš, nisam popušila nijedan džoint trave od kako sam te upoznala?
- Ja nikoga ne mrzim. Takav sam čovek. Droga je glupost.
- Kolika, to sam tek sada shvatila. Moje drugarice iz londonske mreže su počele da me ismevaju što neć sa njima da se drogiram. Ali meni više nije stalo. Sada znam da su bezveze. I umesto da plačem ja sam uzbuđena.
- I ja plačem kad sam uzbuđen. Tako je prijatnije. Mada su nas vaspitlali u mačo- man fazonu, po ugledu na najveću muškarčinu mog detinjstva - kaubojca Džona Vejna, uvek sam bio liberalan. Ali nikada nisam plakao. Nikada ni za čim nisam žalio. Jednog letnjeg popodneva u Sarajevu nosio sam svom teči Momčilu vrč pun belog mleka. Bio sam mali, ali sam vrč, kao i odrasli, nosio na glavi, pridržavajući ga jednom rukom. To mleko, sam ja, deran, izmuzao svojim sarajevskim prstićima želeći da nešto lepo učinim za svog teču koji je tako rano postao udovac. Žena mu je poginula. Stalo mi je da bude srećan. I tačno na trgu gde se nekada nalazio hotel Moskva vidim ja gradskog mangupa i džeka Pegija kako mi prilazi sa zlokobnim kezom na licu. Nikada ga nisam voleo. Osim jedanput, ali to je teška priča. Stao je ispred mene, onako visok i plećat i, smeškajući se, pomilova me. Videli su se svi njegovi pravilni beli zubi. -Gde to nosiš ?- upita me. -Svom teči - odgovorio sam. Na to on iskrivi lice u neprirodnu grimasu prezrivo i zlurado viknuvši: -Teča ti u gaćama! Aaaaa!- i jednim zamahom on obori vrč sa moje glave. Mleko je obojilo u belo kamenu kaldrmu. Konj u daljini je zanjištao, jedna gospođa se prekrstila, ali niko ništa nije uradio. Sve se nastavilo svojim tokom, kao da nikad nije bilo mleka. Tako i ja. I od tog dana ni za čim nikad nisam žalio.

U sledećem nastavku ove uzbudljive romanse Momo i Aurora Magazin vam donose:
- Vau....Ti si magičan kao neka čarobna knjiga!

-Ja sam jedna velika stara knjiga koja rađa druge knjige, večno umirući u porođajnim bolovima.

FRAJER MESECA! Gospodin Aligrudić

Sanjar... Još uvek sanja...
Čovek koji živi život sa velikim Ž....

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA! feljton 6.deo

Glava 6 - Kompijuterski seksi momenat

Logovao sam se u autserversku poziciju i ukucao reči koje su mi prve pale na pamet, koje mi često iskrsavaju u trenucima dremljive dokolice, ali i u trenucima žestoke art inkubacije: Girls. Pojavio se ogroman spisak na ekranu, dugačak kao zemljina kugla. Između stranih ženskih imena kao što su Greta, Merlin, Džulija, Melani, Odri, Tom, Henri, Ibzen i Nikolo, naišao sam na ime Ana. Ime sa tradicijom i identitetom. Ja sam jedan od onih ljudi koji dobro znaju da mu je, ipak, dom tamo gde i ime. Robert. Ulogovao sam činč da bih razgovarao sa tom mladom damom pod već pomentim imenom Ana. Anči. Sedeo sam pred kompjuterom sa svešću da me samo nekoliko sekundi deli od Aninog uma. Kakva li je da mi je znati? Da samo mogu osetiti to što ona nosi.Već osećam miris zore u boji njene kose, koju ne znam, nemam, ali ipak imam. Predosećam. Došao je trenutak. Još dva deci Dartanjanja.

Znojavi dlanovi. Treperav pogled. Iščekivanje.
- Ćao grandžeru, a kakvo ti je to smešno prezime? Da li pušiš marihuanu?- Odmah mi se smračilo, ona ne zna da ja više ne volim drogu. Mrzim kad osetim taj gadni miris droge.
- Mala, slušaj mene, ne treba ti fiks da bi izgledala naj.
- A kako to izgledaju ljudi koji ne puše marihuanu? Ovde na zapadu svi puše džokavac (prim.ur,droga).
- Ne znam za ostale, ali ja izgledam neiskvareno lepo.
- Osećam da ti verujem. Zato i patim.
- Patnja je samo reč ispisana na zidu.
- Ti si čudan... nisi kao ostali. Kladim se da nemaš čak ni džojstik u svom kompjuteru.
- Pustimo se sada mašina...pričaj mi o sebi.
I tu se priča nastavila. Imala je petnaest godina i devetnaest mega. Živela je u gradu eona u londonskoj inter-net mreži.
Materijalno nije postojala, već samo moralno- elektronski. Koji paradoks. Bila je jedna od onih eona, da budem tačniji pro-grama koji su uspeli da se otrgnu od mreže i da kao slobodne eonske jedinice samosvesno jedre digitalnim cestama kao crvenocrne bubamare na zastavama, koje su vijorile nad olimpijskim gradom u Sarajevu i gledale s ponosom i čežnjom odsjaje u plavetnilu panonskog mora. Kakvo je to more bilo. Još dok su prepotopski balvanovi leteli nad balkanskom krčmom. To more više ne postoji. Verujte, ni meni nije bilo jasno qe pasa, tj šta se dešava, o čemu se radi. Kako to da postoje nematerijalne duše, da li je zabluda ono što su učili našu generaciju. Ja više nemam svoju generaciju. Šta ja sad da mislim? Gde je sada čestiti Agaton, da mi odgovor svoj da.

u sledećem nastavku:
- Znaš, nisam popušila nijedan džoint trave od kako sam te upoznala?
- Ja nikoga ne mrzim. Takav sam čovek. Droga je glupost.

I CIGANI SU ROMI !

Skandal! Možda prejaka reč, ali vrlo jasno opisuje ono što se dešava već vekovima! Možda ovaj tekst neće biti tog kalibra da prodre u vašu svest, ali će bar pokušati da zakuca na slepoočnicu vašeg uma. A ono što bi najviše voleli jeste da vam ovaj informativni metak prospe creva razuma po beloj postelji istine. Svi smo čuli za Rome. Negde smo ih videli kako prose, kako duvaju lepak, jašu konje. Gledali smo serije i čitali pesme o njima. Ali jednu stvar nismo uradili - nismo ih istinski zavoleli. Higijena? To nije nikakav problem. Mi ih nismo zavoleli suštinski, nismo ih zavoleli kao ljude. Što oni i pored svega, stvarno istinski jesu. Oni dišu isti vazduh koji i mi dišemo - mozda zagađeniji ali isti. Oni možda jedu istu hranu kao mi kad imaju dovoljno novca, ali sve to nije bitno bitno je da su Romi ipak nešto što nama treba da znači više !

Verovatno se pitate kakva je ovo frapantna informacija koju treba da saznate. Samo polako, pratite vaš i naš Aurora magazin. Već za koji minut, ova informacija ce biti pred vašim očima. Jer vi to zaslužujete!

FRAJER MESECA - MARŠIĆANIN

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA! feljton 5. deo

Glava 5 - Boem na kapijama digitalnog pakla

Ali reči su se pretvorile u borbu. Dodirnuo sam mu koleno kako bih mu vratio samopouzdanje. Osetio sam njegovu vatru.

- Kumašine, silo, maheru, ti znaš šta je dobro i šta prolazi, reci mi za koju kintu ovaj personalac može da se šanira?

- Daj da bacim pogled- rekao je kum, pesnik i diplomirani inžinjer digitalne kompjuteristike, koji je u jednom u kolosalnom amfiteatru pri holandskom Kraljevskom univerzitetu, držao nezaboravno predavanje o srpskoj tradiciji i slovenskom talentu za nove tehnologije, kome je prisustvao i sam holandski kralj Gustav.
Kum je kao panter spartanac sa napetim, još uvek zategnutim grudima, snagom svojih prstiju koji su tipkali brzinom košave pokušavao da pripitomi modernog šejtana-personalca.
-Kume, nećeš moći da prodaš ovo čudo- zaključio je tužno- Ovo čudo ima "Log/off-ink/serpent" virus zaštitu.
Ali mozeš ti da ga koristiš. Na te reči oblio me hladan znoj. Cimno sam još dva vinjaka, uzeo personalac pod svoju vindjaknu i poljubio kuma. Obrazi i usne su mu još bridele dok sam se užurbanim i pijanim pokretima penjao uz skadarlijsku kaldrmu koju je nežno golicala lucidna mesečina.
Ključ. Brava. Neskafa. Štafelaj. Stara "Oliveta" moja, čuvena pisaća sprava.
S nogu tamanim pola litre vinjaka, sedam za sto i posmatram "Olivetu". Oliveta, ne mogu više. Gde su sada oni dani kada sam zajedno sa Oljom Ivanjicki čeznuo za smislom življenja po sebi uz litru konjaka "Dartanjan", koji su svojevremeno pili u doba raskalašnog srednjovekovnog bluda monasi dominikanci. Olja je tada bila hip, a ja sam bio mlad. Dovoljno mlad. A danas ni ja ni Oliveta nismo baš mladi. Svestan sam da sam ipak gradska faca. Ali šta to znači nikad neću saznati. Možda će me neki novi klinci shvatiti, ako ih uopšte bude. A u stvari nisam mislio na klince. Kapirate, frajeri?
Zasijao je supersonični ekran personalca kome sam pružio utočište u mom toplom ateljeu, iz koga miris boeme nikad neće ispariti. Pojavilo se elektronsko polje desktopa na monitoru. Tu smo, znači. Slistio sam još jednu punu čašu od tri decilitra čistog Dartanjana pomešanog sa suzama večnosti - maslinovo ulje, shvatate. Nikad me nije interesovalo da kompjuter koristim u neke svrhe za koje ne treba da se koristi. Tačnije, nikada me nije interesovalo da ga koristim uopšte. Veštim hakerisanjem slomio sam sistem računarskog libida i uspeo da uđem u paukovu mrežu sadašnjosti, a pomalo i budućnosti - internet, isto kao što sam svojevremeno upadao u diskoteku 54 u velikoj jabuci, Prva avenija-broj 54. Broj 54, to me podseća na ona pedeset i četiri dečaka. Krekovao sam sistem zaštitu virusnog karaktera koji onemogućava ulazak u elitističku mrežu sadašnjeg novog sistema, takozvanog inter-neta. Ali ja ne mogu nikog da mrzim. Tako ne mogu da mrzim ni te ljude što upravljaju. Orvel, Orvel, gde si sada da vidiš ovo ludilo. Odjedared su se na monitoru zasijale sve boje sveta- od bele do crvene. Koji fleš, mangupe. Bela kao nebo, crvena kao skorena krv na čelu ruskog studenta za vreme oktobarske revolucije 1917 godine. E Žukovski, Žukovski, kraljevski gardisto, borcu za tradiciju slovenske viljuške i karpatskog mleka. E da si tu pored mene, da te osetim, odmah bih znao nesreću da predosetim. E, Patrik, Patrik jesi li i dalje onoliko besan kao što ti je prezime. Beson, lepo prezime. E Anaksimandre, Anaksimandre, gde ti je sada suština svega, gde ti je sada aperion večnosti, kud se denuo Platonov svet ideja, Ofelija, Orhideja... svet ideja? E, Tesla, brate rođeni, gde si sada da vidiš kako ti dušmani troše struju iz srca? Ovo su bile reči oca Mitrofana koji se svojevremeno na vespi svojih misli vratio iz suncem obasjane svetigore- svetog Stefana prvorođenog. Istog onog svetog Stefana ispod koga plivaju ostaci turističkih ogrizaka voća, smokvi i lubenica, a paradajza nema. Paradajz je najslađi kada se njime gađaju cigani.

u sledećem uzbudljivom seksi nastavku:
-Ćao grandžeru, a kakvo ti je to smešno prezime? Da li pušiš marihuanu?
Odmah mi se smračilo, ona ne zna da ja više ne volim drogu. Mrzim kad osetim taj gadni miris droge.
-Mala, slušaj mene, ne treba ti fiks da bi izgledala naj.
- A kako to izgledaju ljudi koji ne puše marihuanu? Ovde na zapadu svi puše džokavac (prim.ur,droga).

Ne zatvarajte oči pred problemima SLEPE DECE !

Očigledno je da samo retke opštine Beograda pružaju luksuz postojanja škole za slepu decu, a i te škole koje postoje su u očajničkoj potrebi za novim sredstvima - inače skupe knjige su retke i dotrajale, nastavnički kadar radi za minimalac- isto kao skupljači kartona (Romi), školske užine su siromašne - a ponekad i izostaju.

Poneki gube iz vida da je država u tranziciji, i može da prođe još dosta vremena pre nego što neko uoči kome je potrebna pomoć. Još dosta vremena koje mi nemamo.
Dosta smo tapkali u mraku. Moramo stvari da iznesemo na videlo, moramo videti šta je u fokusu i ne smemo zatvarati oči pred činjenicama. Potrebna je akcija, i to odmah.
Srećom, postoji metod koje može rešiti većinu finansijskih problema školskih ustanova za slepu decu! Već sad je jasno vidljivo da je ovaj metod apsolutno fenomenalno rešenje!
Ioako oskudevaju skoro u svemu, škole za slepe ipak poseduju jednu dragocenost, a to su same prostorije ustanove. Ako bi se prostor škole za slepu decu iznajmlljivao vlasnicima diskoteka, kafića ili sportskih kladionica, ostvarivala bi se velika novčana dobit, kojom bi se nabavljala sva potrebna sredstva za nastavu. Međutim, u vidokrugu se nazire očigledno pitanje - ukoliko su prostorije škole iznajmljene, gde će se održavati nastava?
Odgovor je jednostavan i dalekovid: Noću, u regularnim ekonomično-zamračenim školama, koja su danju ispunjena decom koja vide! Šta je mladom čoveku promena bioritma ... svi se još sećamo festivala EXIT gde su mladi u mraku i uz nesnosnu muziku čekali zoru, a čak je većina njih imala regularan vid (nisu bili slepi).
Sa jedne strane bi se dobio novac od iznajmljivanja prostorija, a sa druge strane uštedom električne energije, što bi bilo i više nego dovoljno da se nabavlja sav potreban školski materijal, motiviše nastavnički kadar, i uvede zdrava ishrana sa puno vitamina i šargarepe.
Od viška novca, deca bi mogla da se vode na razne stimulativne vannastavne aktivnosti kao što su mnogobrojni koncerti duhovne muzike, predavanja Srpske akademije nauka i umetnosti, odlazak na Divčibare van sezone, obilazak manastira, i sl.
Time bismo bili za jedan korak bliže efikasnoj integraciji slabovide i slepe dece u našu zajednicu, pružajući im ono što svakako zaslužuju - normalno detinjstvo i uzbudljivo odrastanje.

DIGITALNA ANA! MOMO KAPOR! feljton 4. deo

Glava - 4
Dva jelena i jedan kum

- Halo?
- Ćao, kumašine, čuvaru duha.
- Zdravo, frajeru. godine su prošle, prolazi i vek.
- Kume, možda ti nikad do sada nisam rekao- zadrhtao mi je glas poput labuda- ti si jedan od jedinih ljudi, tih specifičnih čuvara duha koji zajedno sa mnom i još nekim prokletim amigosima, božijim ljudima, čuvaš svetle kapije zdravog razuma i stare gradske priče.
Kum je, prvi put u svom veku, briznuo u plač, kao mali dečkić što je nekad bio i veselo nosio fes po sarajevskim ulicama.
- Kume, Momo, Momo… -kum je bio ganut- ah...pa...uhm…
- Ne... kume, potpuno je u redu.-uveravao sam ga.
- Ali ti si prvi koji je...
- Znam, kume...
- Ti si jedan od onih...znaš ti dobro!
- Znam!
- Na slabosti mi oprosti, ovaj svet je surov! - jecao je kum - reči su se pretvorile u borbu...
- Znam, zato tebe zovem da ne skitam- proključalo je u meni ono retko osećanje kojem su mnogi savski alasi pokušavali da daju ime u momentima kada se riba hvata za mamac. To je ono osećanje kad vam igra u stomaku.
- Ni reči više!- uzviknuo je kum- "Dva jelena"!
Za one koji ne znaju, to je značilo: čeka me još jedan mamurni uranak
Dva jelena, taj poznati ukus stare skadarlijske boeme. Moja čula treptaše kao izmaglica kosovskih božura u bakarnom sutonu večitog vrtloga radosti i osecanja. Konobari su dobro znali svoj posao. Zujali su oko stolova kao drevni svici zujalice oko mitoloških gazimestanskih plamenova. Paznju su mi privlačile njihove svetle bluze sa tragovima pitkih ženskih karmina.U noći kovitlaca te iste svetle košulje, svetionici boeme, podsećaju na iste one bludne žene Pariza, Rima i Tokija. Te pariske damice, te sitne patkice što su poput galebova skakutale kao listići sa grane stogodišnjeg hrasta čiji listovi često znaju da se pocepaju, a neretko i da puknu. Lampioni, gusta magla, otkucaji srca gigantskog časovnika, Biljanin gest užasa kada ostane bez cigareta, kip slobode, govorničko nadmetanje sa studentima filosofije,krvave košulje i par dolara u džepu - sve me to podseća na Pariz sa kojim sam se svojevremeno gipko ufuravao u "new age" estetiku velikodušnog hedonizma i opšte srece.
Noć je bila fenomenalna. Veče mi se smešilo kao osmeh Desanke Maksimović. Pamtim Desin setni pogled u očima boje sleza. Blistao je kristal u koji su mi natočili orijentalni nektar "Ziro".
Kumašin je sedeo prekoputa mene. Sijao je kao večiti plamen.
- Kume, kako se osećaš u ovo pustinjsko vreme?- upitao sam ga radoznalo.
Kum nije odgovarao, samo je gledao u natočeni "Ziro" u čaši.
- Kume...-dodirnuo sam ga prijateljski po ruci.
-Cela naša garda je već odavno otišla na put bez povratne karte "Orient-expressa" sa dodirom smrti- smrtno ozbiljno je iscedio reči.
- Pa kume.... pa, stvarno...- bio sam žoniran.
-Nema više zezanja, sad samo nas zezaju...
-Kume, kumčiću... prošao sam prstima kroz njegovu retku kosu što mu se slivala niz čelo i potapšao ga po njegovim još uvek bucmastim obrazima.-Znaš da ne volim kad se tako ponašaš.
-Uvek si bio tako slobodan.
-Znam ja najbolje...
-Frajeru-osmehnuo mi se.
-Macane sa kaldrme, ti znaš da će jednog od sledećih puta to biti naj!- i ja sam se osmehnuo. Dugo smo se gledali. Primetio sam njegov mladež ispod donje usne i taj šmekerski prorez izmedju sekutića. Gledali smo se kroz suze i smeh. Imao je smeh anđela. Ja sam uvek bio mlad duhom a on uvek nešto mlađi telom. Još mu u očima vidim srne u zbegu iz zapaljenog grada Sarajeva, grada njegove mladosti u kome su se održavale Zimske olimpijske igre. Još je čuveni Heraklit rekao da čovek koji uništi mesto sportskog nadmetanja zaslužuje Božije prokletstvo isto kao što je Vuk Branković posle veleizdaje doživeo prokletstvo da mu se deca rode bez prstiju, što mi je pričala čestita starica i mistik baba Smiljana sa planina Prokletija, između čijih strmih vrhova krstare beloglavi orlovi belušani, poslednji čuvari izgubljenog morala u ovom ludilu. Ludilo, to je mogla biti dobra reč. Ali reči su se pretvorile u borbu. Dodirnuo sam mu koleno kako bih mu vratio samopouzdanje. Osetio sam njegovu vatru.

u sledecem broju:

Kumašine, silo, maheru, ti znaš šta je dobro i šta prolazi, reci mi za koju kintu ovaj personalac može da se šanira?..........Gde su sada oni dani kada sam zajedno sa Oljom Ivanjicki čeznuo za smislom življenja po sebi uz litru konjaka "Dartanjan"

KOSOVO I EKSTAZI ! Zoran Šami- Podivljali Hercegnovski Kurt Kobejn. BRŽI OD ŽIVOTA!

Šami se znojio ko kurva u crkvi! U skupštini se održavala još jedna u nizu rasprava o Kosovu! Šami je znao da Kosovo ne može da prođe bez dve tablete čistog Ekstazija. U toaletu Republičkog parlamenta zgutao je dva micubišija, sasuo tri deci absinta i natapkao tetku kako bi ubrizgao pola grama horsa razblaženog sa Hemofarm multivitaminom. Besan kao mali Knindža kad mu pale selo, Šami je nasrnuo na Ivanu Dulić Marković u hodniku parlamenta. Izvadio je svoj polni organi i krenuo da balavi po njenom vratu. Sirota Marković je počela da mumla, plače, slini, a zatim je dobila epi-napad pokušavajući da ga odgurne ali on je počeo još više da stenje...pošto su ih razdvojili, Šami joj je dobacio: Ćeraćemo se još!

Ovo nas uopšte ne čudi kada se setimo Šamija i Maršićanina koji su ' 92. u prepunom hercegnovskom klubu "Pozorište" lozom zalivali svoje modre i izbodene vene, pevajući zajedno: Ostalo je još samo par godina za nas!

Posle ovog nemilog događaja ova dva desperadosa su viđeni kako obijaju apoteku i beže sa dve kese trodona, a trag im nestaje u pravcu Admiral plaže gde su naknadno viđeni kako, cepajući jedan drugom odeću, k'o od majke rođeni i pod svetlošću mesečine, preplilavaju do Rosa gde se održavao prvi Tehnokratija parti. Tu je Šami žedan krvi i besan zbog Vukovara posisao četvrt esida, zaleteo se i skočivši udario svojevrsni maj-geri dugokosom Dušanu Kaličaninu koji je upravo menjao video kasete u svom mladalačkom VJ zanosu. Iz ovakve bezizlazne situacije, gde smo mogli da vidimo dva srpska parlametarca kako goli đuskaju uz monotone trens ritmove i svako malo štrckaju popers po svojim genitalijama, moglo je da ih izvuče samo čudo. Čudo se i desilo. Odjednom, u gumenom gliseru došao je glavom i bradom - Filaret, sa pet Arkanovih tigrova i odveo ova dva zabludela vagabunda na Ostrog da se skinu sa igle....

Pet meseci na metadonima, tamnjanu i svinjetini, Šami je pročistio svoju dušu i ponovo našavši Boga, završio tri keta skanka i autostopom došao u Beograd tačno na Srpsku novu godinu - 93....

DIGITALNA ANA ! MOMO KAPOR ! feljton 3. deo

Glava 3 - Sećanja na jevrejčicu

Trčao sam zemunskom kaldrmom sa šejtanom pod miškom, kompjuterom-personalcem. Šta bi sad rekao otac Agaton sa Svete Gore, da vidi kako đavola nosim pod kaputom? Da li bi svoj svetački umor sa čela obrisao svojim skutom?

Vrati se, bludni sine, Dunav je još blizu. Učinilo mi se kao da me je Bog kroz mog vernog psa Arčija gledao besno zakrvavljenim očima stafordskog terijera, iako znam da ni Bog, ni životinje, ni deca ne mogu da mrze.
Stigoh najzad na prag svog ateljea, polusvestan i grešan kao Tatarin koji pali rusko selo uz zlosutni miris smole, koja će samo potpomoći vatri da zlokobno mazi ono što je ruski seljak milenijumima stvarao. A šta su milenijumi naspram pravoslavnih fresaka u sibirskim manastirima? Pre tačno dvadeset godina, od svog Kumašina, svog jedinog kuma na čije rame bi mogao da se oslonim, dobio sam divnu staru ikonu svete Petke, iste one svete Petke čije ime nosi crkva na Kališu kraj koje sam prvi put razmenjaivao utiske o životu i artu sa Bebom Lonča (sećate se Bebe?). Kakva žena-avion, što je znala na vespi da prošara ceo grad i obavije ga u uzbuđujući miris jorgovana. Dečaci su često znali na biciklima marke "Torpedo" da prate njenu turu od crvenog krsta do Zvezdinog terena na Kališu.
Odjednom, ovu vatrenu bujicu misli gasi čokoladni miris toplog napuljskog espresa. Moja žena je otišla na bridz kod Tatjane Kuznjecov, ćerke ruskog emigranta jevrejskog porekla Sergeja Kuznjecova, koji je, pred naletom oktobarskog ludila u Moskvi, pobegao na sam jug negdašnjeg panonskog mora (u Pančevo). Uvek kad sam kao klinčez kraj čuburske česme razmišljao o njemu govorio bih:"bravo, majstore"! Bravo, majstore, što si iznedrio takvu kćerku. Bila je jedna od mojih prvih ljubavi. Još se sećam kako sam vikao reči šećernoslatke i bezbožno smele za vlakom koji je odvodio moju malu Jevrejčicu, Tatjanu, Tanjušku na radnu akciju "Sarajevo-Karlovci-Maribor". Svet je gledala sanjivim očima. Ta starozavetna ruskinjica jevrejke viteške krvi.
Srce si mi ukrala, ti đavole mali. Mama joj je uvek branila da se viđa sa mnom. Trag sam joj izgubio kada je postala studentkinja. Jedino čega se sećam je Rajićeva ulica, mislim da je u pitanju bila likovna akademija. Nazvao sam telefonom svog dobrog kuma, jedinu sigurnu luku u ovom nemirnom životu prekrivenom koprenom od svile nemira. On je jedna od onih nežnih duša što su istrebljene u ovom gradu zaraženom tehnološkom manijom samouništenja. Nikada za života nije rekao svojoj ženi da je voli, ali zato, alal mu vera, nikada je nije ni ošamario. Čuo se njegov baršunasti bariton sa druge strane žice:
- Halo?
- Ćao, kumašine, čuvaru duha.
- Zdravo, frajeru. godine su prošle, prolazi i vek.

u sledećem nastavku ovog uzbudljivog feljtona sledi:
- Kume, Momo, Momo… -kum je bio ganut- ah...pa...uhm…
- Ne... kume, potpuno je u redu.-uveravao sam ga.
- Ali ti si prvi koji je...

KO JE OVDE NEVERAN KOME ? POVEZANOST VLADIMIRA BEBE POPOVIĆA SA NEVERNIM BEBAMA !?

Sigurno se pitate kako vam to ranije nije palo na pamet! Toliko slušate taj bend, volite njihove tekstove i originalnu autorsku muziku, simpatišete članove benda, pratite njihovu turneju, uzimate ih kao uzor u modnom, sociološkom i lifestyle aspektu a nikad se niste zapitali šta se krije iza toga. Da li su vam Neverne bebe možda bile neverne?
Kako to da se Vladimir Popović popularno naziva Beba isto kao i ovaj renomirani sastav iz Valjeva? Slučajnost? Čisto ćete posumljati ako saznate sledeće činjenice!
Zainteresovani? Zaintrigirani? Onda ostanite uz vaš i naš omiljeni magazin Aurora jer svakog momenta ćemo objaviti ovu senzacionalnu istinu koja će u temelju uzdrmati srpsku stvarnost i duboko promeniti tok kolektivne svesti!
Ostanite uz nas! Aurora je uvek za korak ispred!

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA! feljton 2. deo

Glava 2 - Digitalni danak u krvi

Miris Gardoš kule vratio mi je sva ova sećanja. Oprostite ako sam bio setan. Pas me je trgnuo svojim melodičnim lavežom. Arči, pas zavodnik, nekada lični pas treće žandarmerijske garde sa Palasa, a sad moj čuveni pajtos.
Što laješ? Da nisi video neku skrivenu i uvek drugačiju gerlu? Ali mališa je lajao u pravcu žbunja u podnožiju kule Gardoš. Lavež je postao nesnosan mojim čulima naviknutim na melanholične sonete kafanskih violina.
Za ime Boga, šta se to deshava? Pogledao sam u žbunje i imao sam šta da vidim.
Moja najveća noćna mora.
Izmedju orošenog maslinastog lišća ležalo je prokletstvo modernog doba- nemilosrdni krvnik i golja, Juda budućnosti; navodno digitalno čudo koje je poslalo na memljive tavane staru evropsku brojanicu uz pomoć koje smo mi, klinčarija, učili matiš kraj Makiša. Taj digitalni danak u krvi koji je navodno sastavljen od jedinica i nula i sličnih fazončića zurio je u mene svojim supersoničnim okom. Bio je to kompjuter najnovije vrste. I pored sve mučnine koje sam osećao prema tom globalističkom oružju novog svetskog poretka, nisam smeo sa uma da je to jedna vrlo skupa igračkica nad kojim sline balava deca i šljakeri bez osećaja za moralni poredak stvari. Da li da je nosim kući? Ma, oladi frajeru, šta će ti taj ukleti predmet mediokritetskog prestiža koji može doneti samo glavobolje?
Onda se setih: prodaću ovo i palim u Rio. Minibusom do Pešte,"British airways"-prva klasa, Pešta-London-Rio. Kakav trougao, baćo. Ostaće mi i novac da kupim igračke koje će oplemeniti kuću u kojoj žive moji slatki anđelčići, dečica mog pokojnog brata . A mojoj gospođi, pregršt pariskih mimoza. Mimoze, mimoze, mimoze - tu sintagmu čujem svaki put kada prođem ispred narodnog pozorišta pred kojim kao čuvari sede elegantno popunjene rumene cvećarice .To sam takodje čuo kada sam poslednji put išao u Narodno i gledao "Idiota", gde je maestralnu ulogu ostvarila predivna beogradska ruža Ivana, Jelenina ćerka. To je jedna plemenita plemićka porodica čije oči plaču bisere, a kroz vene teče plava "oxfordska" krv.
Ime porodice počinje na slovo Ž. Ž kao život.
Takav je život.
u sledećem nastavku:
Nikada za života nije rekao svojoj ženi da je voli, ali zato, alal mu vera, nikada je nije ni ošamario.

DEKI MIHAJLOV - FRAJER MESECA

KOKAIN I PRAVOSLAVLJE ! ZORAN ŠAMI - EKSEL ROUZ SRPSKE POLITIČKE STVARNOSTI !

Jao što sam se puko! To su bile Šamijeve reči pred ulazak u prepun beogradski omladinski klub Plastik! Nakon što je plesao na VIP podijumu u DSS separeu, koji simbolično nosi ime pokojnog akademika Nikole Miloševića, Šami je poput Arkanovog tigra preuzeo DJ pult, povukao lajn čistog horsa i rekao Ovaj grad je nekad bio veliki! Shvativši težinu svoje izjave nastavio je govor na svom diplomatskom engleskom uz laburističku tehno uzrečicu: EVERYBODY IS IN THE HOUSE!
Posle toga Šami je viđen go do pojasa u Mintu kako šmrce kokain sa grudi Biljane Cincarević dok u pozadini ide letnji hit Ben Benasija Satisfekšn! Šamiju ni ovo nije bilo dovoljno pa je uzeo spid i krek (koji mu je Aleksandar Vulin doneo iz Amsterdama!) i uključio se u after aur brejk dens čil orgiju koja se odigrala u prolazu između Minta i Plastika.
Posle prijema kod Patrijarha sutradan ujutru, Šami je završio pola keta skanka i otišao na krov, još neprivatizovanog Bigza, gde je overio od istoimene droge i tu mu se gubi trag. Sutradan ujutru u lokvi krvi ispred Tašmajdanskog BONAFIDESA, Šami je dočekao zoru!! Potom mu se pridružio izvestan ministar iz Vlade čije ime nećemo otkrivati, ali ćemo vam zagolicati maštu njegovim inicijalima V.I.
Velja ga je odveo na Banjalučki ćevap gde su uzeli po pola kartončića esida a posle se skrasili na Egzilu gde su kao kao mitološki Narcis razgovarali sa svojim odrazima u vodi!
Nastaviće se! U sledećem nastavku: Šami-Morison!

KREK ! Sve više mladih ljudi je na KREKU ! Pogledajte ovu potresnu fotografiju ... jedna slika govori više nego 10.000 reči !

Uticaj pobede Marije Šerifović na Eurosongu na jačanje četničkog pokreta u Srbiji !

Velika tema koja nikog ne ostavlja ravnodušnim! Da li je slučajnost što je četnički pokret toliko ojačao od Marijine pobede? Da li je to povezano sa njenim porodičnim stablom? Koliko je četnički lobi uticao na pobedu? Zašto baš MOLITVA? Za koga je ta MOLITVA? Da li je istina da je tekst molitve napisao lično Draža Mihajlović dok je bio u pritvoru pred pogubljenje? Da li je istina da je Čiča Draža svoju molitvu posvetio Bogu ili je možda imao nastrane emotivne ambicije prema osobi istog pola ? Odgovore na ova i još mnoga druga pitanja nađite uskoro na ovoj web stranici, u našem i vašem omiljenom AURORA magazinu!

KONAČNO REŠENJE ROMSKOG PITANJA ! JEDNAKOST ZA JEDNAKE - NEJEDNAKOST ZA NEJEDNAKE !

Duboko potreseni patnjom romskog entiteta, redakcija AURORA magazina u saradnji sa bliskim saradnicima magazina i Republičkim fondom za socijalnu inicijativu i ostala pitanja, je odlučila da pokrene svesrpsku debatu na ovu bolnu ali ipak sveprisutnu temu.
Koliko vam se samo puta desilo da vam neki mali umazani Rom traži dinar ili nešto da jede? Koliko puta ste ispred Crkve Svetog Marka dali dinar nekoj ubogoj romskoj starici koja vas je onako uplakana molila za milost božju? Takve stvari ne treba da se dešavaju u 21.veku. Moramo stati na put celoj ovoj agoniji! Zar ne bi bilo lepše da vaš novac bude samo vaš, da ne morate da ga nikom dajete, pogotovu ako taj neko ne čini ništa korisno s tim novcem.
Da ne bude zablude Romi su divan narod, talentovan, plemenit i hrabar. Tamna koža i crni konji su njihovo obeležje! Ali istini za volju, da li vam se nekad desilo, bilo kad, da je neki Rom od vaših para otišao da kupi slikarsko platno ili glinu za vajanje? Mislite o tome.
"Ova debata treba da bude zasnovana na humanističkoj etici koja počiva na egalitarnom i individualističkom shvatanju pravde u praksi, na kojima je utemeljena čitava naša zapadna civilizacija iz koje izviru sve etičke teorije koje je stimulišu" Vojislav Koštunica, 17.07 2007 , izjava data AURORA MAGAZINU povodom pokretanja već pomenute inicijative.
Sve ste čuli, sve ste videli dajte vaš komentar. Pritisnite dugme comments ispod ovoga teksta i ukucajte preko tastature vaš pisani komentar... i zapamtite:
JEDNAKOST ZA JEDNAKE - NEJEDNAKOST ZA NEJEDNAKE!

SENZUALNO ! Samo za AURORU - Najnovija kratka priča "HULIO" poznate domaće književnice ANABELE BASALO !

Hulio je bio iz Španije. Hulio... Kakav je muškarac bio taj Španac! Kada je Bog delio ramena ljudima, Hulio mora da je dva puta stao u red! Imao je snažne dugačke ruke, potpuno gole, bez dlaka, i oči su mi bile samo malo više približene - to mu je davalo uvek zamišljen izraz lica. Hulio je lepo govorio engleski, uvek je znao kako da postupa sa damama i uvek je imao cigaretu u ustima. Taj čovek je znao da legne u krevet sa zapaljenom cigaretom među usnulim usnama; ali znao je taj šta radi - svaki put bi cigaretu završio u snu, izbacio poslednji dim i uredno je ugasio u pepeljaru kraj kreveta. Naš krevet je bio veliki i prostran, baš kao i Hulio. Kada je bio mali, Hulio je zajedno sa svojim mlađim bratom trenirao fudbal. Ali na jednom treningu, Hulio se saplete o loptu, pade i slomi oba nožna zgloba. To je, naravno, značilo kraj Huliovoj fudbalskoj karijeri, bar tako su svi mislili. Oh, kako im je on pokazao!

Vratio se na teren jači i snažniji nego ikada, ponovo počeo da pobeđuje i za nepunih godinu dana je osvojio Kup Španije. Naravno, Hulia to nije moglo zadovoljiti, on je uvek hteo više, možda zato što u suštini nikada nije voleo nikoga sem samoga sebe, a možda zato što je imao onaj žar u očima.

Hulio me je naučio da plešem, da se smešim psima, i nemojte se smejati - kako da kuvam. Možda bi se moglo reći da sam pre njega bila osrednje loša kuvarica, ali taj čovek me je pretvorio u majstora. Hulio je bio majstor. Ako bi čuo da je negde na krovu pukao crep, eto njega sa čekićem i ekserima u ustima, ako bi video i najmanju, najbeznačajniju fleku na našim tapetama - Hulio bi skočio da je obriše, ako bi - bilo šta -eto njega spremnog: visokog kolosa crnih obrva u kecelji, sa testerom u rukama, olovkom iza uva.

Voleo je svoju zemlju. Govorio je da je Španija bila uzor Bogu kada je stvarao Raj, i bogami, ne možete mirne duše reći da nije u pravu. Španija - to je magija, zanosne žene u crvenim haljinama, matadori, slano more, sirevi i vina. Hulio je prvo morao da upozna svoju zemlju da bi shvatio sebe. Odrastao je u mnogobrojnoj siromašnoj porodici u predgrađu Madrida. Od petnaestoro dece on je bio najstariji. To je za njega bilo prokletstvo sa jedne strane, a teret sa druge strane. Uvek se ta podvojenost prelamala u njegovoj ličnosti, i kada biste ga nekada pogledali u svetlosti sveće, mogli biste se zakleti da je to drugi čovek. Hulio je igrao karte koje su mu podeljene i zaposlio se u cementari u kojoj je radio šesnaest časova dnevno ne bi li izdržavao svoju veliku porodicu. Uveče, posle napornog posla koji se sastojao od kopanja cementa lopatom, Hulio bi se istuširao, obukao svoje sjajne cipele od crne kože i klisnuo u bleštave svetlosti Madrida. Tada je u gradu držao večernje tečajeve plesa i kopao rečima i pokretima dublje nego što može lopatom - pravo do srži ženskih srdaca. Žene su bile lude za Huliom, a muškarci su sa grčem na usnama izgovarali njegovo ime - ali se uvek moglo uloviti skriveno divljene u njihovim očima. Istina je da su ga svi voleli. Svako ko bi ga sreo, odmah bi ga zavoleo. Tako je Hulio došao tamo gde je došao. Najzad, Hulio je ostvario svoj dečački san - uspeo je.

Ja zapravo nikada nisam upoznala Hulia. Mislim da niko nikada nije upoznao Hulia. Mi biramo da on postoji, ali mi ne želimo stvarnost, mi uvek bežimo od nje. I nije li istina da svako ima svog Hulia? Možda Hulio i nije neko drugi, možda je on deo nas samih, onaj deo na koji smo zaboravili, ali bez kojeg ljudska osećanja nisu moguća.

DIGITALNA ANA - FELJTON 01- Momo Kapor ekskluzivno za AURORU !

Glava 1 - Pas, Boem i Dunav

Arči je mirisao opalo lišće i udvarao se slatkoj bolonjezerki koju je šetala neka plavooka studentkinja. Podseća na mene kad sam bio mlad. Psi su kao ljudi. A šta su ljudi? Ne znam šta su ljudi, ali sigurno znam da su jedna prolazna promenljiva.
Marfijev zakon.
Sve je jasno.
Duboko zamišljen, više no proteklih dana, šetao sam se zemunskim kejom. Reka se purpurno mreškala kao kosa Jelisavete Karađorđević. Divna žena. Veliki čovek. Visoko iznad mene nadnosile su se zidine mistične Gardoš kule. Prvi pogledi, osećanja, dodiri, sitna zadirkivanja i prvi poljupci zemunskih šmekera odigrali su se na tom istom mestu gde su njihovi hrabri i čestiti dedovi branili kapije grada između dva rata.
Rat je pakao. To su i oni znali.
A to je znao i Miroslav Glavočki nezvanični prvak sveta u bilijaru "Ženton", čuvenom crvenom bilijaru sa trinaest kugli i sa četrnestom dopunskom kuglom, kuglom smrti, koji se igrao u opskurnim bečkim barovima pod zemljom, gde je jedna izgubljena partija značila tananu svilenu liniju izmedju ovozemaljskog i nebeskog... beskonačno.
Ali Glavočkog, odnosno Ušketa, kako smo ga zvali mi klinci iz kraja, nije ubio crveni demon bilijarskih stolova i zagušljivog memljivog kafanskog dima, vec ta čuvena bitka kod Gardoš kule gde je izginula cela startna jedanaestorka zemunskog omladinskog fudbalskog kluba kao i celo IV-2 muškog zemunskog gimnazijuma.
Sto mladića, sto sokolova. Sto majki, sto majki Jugovića. Sto uplakanih devojaka i hiljade poljubaca.
.............................................................
U SLEDEĆEM NASTAVKU FELJTONA EKSKLUZIVNO IZDVAJAMO:
To sam takodje čuo kada sam poslednji put išao u Narodno i gledao "Idiota", gde je maestralnu ulogu ostvarila predivna beogradska ruža Ivana, Jelenina ćerka. Ime porodice počinje na slovo Ž. Ž kao život.

SENZACIONALNO ! Doktor Marićev kutak: "Naučite sve o ženama - ODJEDNOM!"

U ovom kratkom tekstu trudiću se da koristim više metafora a manje komplikovanih pojmova ne bih li uspeo u svom cilju da budem što jasniji. Uloga metafore je uloga odskočne daske za mislioca- ona mu pruža polazište za razmišljanje I bolje razumevanje same teme kojom se bavi.

Moj cilj nije da dam ikakve odgovore koji bi bili definitivni, ja vam čak ni ne nudim odgovore. Želja mi je da pružim obrise I podstaknem druge na rešavanje ovog kompleksnog problema.

Pokušajte da zamislite dva kompjutera: prvom su zamršeni kablovi, prespojena kola i pun je varničenja, a drugi je uređeniji, jasno odvojenih funkcija i radi glatko uz minimalan utrošak energije. Ženski mozak bi mogao da se uslovno zamisli kao prvi, a muški mozak kao drugi kompjuter.

Nova naučna istraživanja iz oblasti neurologije koja je sproveo Kinsey, pokazuju da su regije na mozgu koju su odgovorne za razmišljanje i emocije, drugačije kod žena nego kod muškog pola. Utvrdilo se, naime, da je kod žena aktivira ista regija u slučaju obe aktivnosti, dok kod muškarca postoje dve odvojene- jedna za racionalnu a druga za emotivnu aktivnost. Znači, ne samo da postoji razlika u konstrukciji mozga, već I u samoj prirodi njegovog funkcionisanja. To otkriće jasno ukazuje da je razlike koje postoje između polova, u njih usadila sama priroda. Razlike se ionako očitavaju u gotovo svim funkcijama, u građi, u ponašanju I u sveukupnoj aktivnosti jednog I drugog pola. One se ne samo ne daju iskoreniti, nego se, štaviše, razvojem civilizacije još I produbljuju.

Kinsey dalje otkriva I jednu zanimljivost: kod muškog pola se prilikom moždane aktivnosti (koja se može svesti na kretanja elektronskih impulsa u moždanom tkivu), u proseku stvara temperatura koja dostiže 46 stepeni celzijusa. Tačnije, Kinsey (koji je istraživao na američkoj populaciji) nam govori da temperatura dostiže 46 stepeni u 83% posto slučajeva, 45C u 12% posto slučajeva, a izuzetnu temperaturu od 47C u 5 % muških ispitanika. Ti podaci imaju zanimljivu posledicu koja je ujedno I uverljivo objašnjenje za problem koji muči i muški I ženski pol od davnina. Naime, koren ljudske dlake se upravo stanjuje ukoliko je duži vremenski period izlozen temperaturi od oko 45- 46 stepeni celzijusa. Kod žena je temperatura koja nastaje pri moždanoj aktivnosti u proseku 43-44 stepeni celzijusa što je nedovoljno da bi se koren dlake stanjio I time izazvao trajno opadanje kose, poznatije kao ćelavost. Izgleda da verovanje koje je prisutno u narodu stotinama godina, da nekome opada kosa od razmišljanja, ima svoje naučno opravdanje. Uostalom, setite se Čerčila, Hičkoka ili Gandija. Na nesreću, problem je samo objašnjen, ali ne I rešen. Kod žena, ćelavost se javlja veoma retko, tek u nekih 3%, I ona izgleda nema isti uzrok kao kod muškog pola, već je simptom neurotičnosti.

Razlika među polovima je velika, ali nije apsolutna. Svaki pol nosi u sebi I nešto malo od drugog pola. Tako na ženskim genitalijama ima sitnih ostataka muških genitalija, a jednako se I u muškim genitalnim organima nalaze tragovi ženskih genitalija. Žlezde sa unutrašnjim izlučivanjem stvaraju specifične ženske, odnosno muške polne hormone, tj. stvari koje putem krvi neprestano kolaju po organizmu I odrzavaju njegovu polnost. Ali, uz svoje muške hormone, poseduju muškarci I nešto ženskih stvari., a žene opet nešto muških. I među duševnim svojstvima ima nekad primesa drugog pola, koje su sad manje, sad jače izražene. Ta nepotpuna podvojenost polova očitava se I u tome što je čovek katkad sposoban da se seksualno zanima I za osobe istog pola (homoseksualnost).

Dakle, I muški I ženski pol uz sve svoje razlike, jesu pomešani I čine jednu stvar, jer, tek muškarac I žena zajedno čine čoveka. Prenesite situaciju na socijalni plan i zamislite pripadnika srednje niže klase I čoveka koji je nešto malo bogatiji. Kao I u društvu, tako I među polovima, onaj koji ima više sredstava treba (I ovo je jedino treba koje ću izreći) da pomogne svom sabratu koji je u nešto nezavidnijoj poziciji. Na taj način se stvara srećno društvo, a I tako se postiže harmoničan odnos.

Mi smo kao delovi automobila, kao motor spram auspuha. Motor je izvor snage I pokretač, dovodi nas na nova mesta a auspuh je ništa manje bitan, štaviše- kretanje bez njega je apsolutno nemoguće.

I završio bih sledećim poređenjem: polovi su kao dva stuba, doduše potpuno različita po svojoj građi, ali gotovo jednako visoka. Kad ih spoji luk međusobnog razumevanja I saradnje, nastaje trijumfalna kapija ljudske kulture.

SPECIJALNO ! Samo za naše najvernije čitateljke AURORA PSIHO ETIK TEST ! Slobodno kliknite na sliku da vam se uveća u novom ekranu !

POTPUNO EKSKLUZIVNO ! Odlomak iz nove knjige Jove Toševskog "Žena kao večita potpora, oslonac i kočnica"

Da stvar bude jasnija; žena od kad se rodi , čim ugleda svetlost života, ona drži svoja usta poluotvorena! Taj faktor je uvek iznenađivao medicinare, psihologe, a posebno seksologe širom sveta. Odgovor je jasan: žena večito nešto očekuje, očekuje nešto da joj se pruži, očekuje da je nešto obuzme. Da budemo jasni; nije u pitanju frustracija već nešto unapred određeno i normalno, kao što miš ima rep, kornjača svoj oklop, a pužić svoje antene. Naravno, postoje i izrodi. U svakom žitu ima kukolja. Tako ima i žena koje svoja usta drže čvrsto zatvorena, žene koje su razočarane, žene koje je obuzela neka prozapadnjačka ideološka farsa ili šta tome slično. Pak, postoji drugi ekstrem - žene koje svoja usta drže previše otvorena, to su uglavnom žene sa materijalnim problemima.

Kod homo sapiensa koji su muškog pola, znači evolutivni superiori, primetno je da oni usta drže opušteno zatvoreno, takođe pomalo napetim, kako bi mogli da kažu poneku pametnu repliku koja bi mogla da doprinese opštoj evoluciji, a pogotovo evoluciji ovog našeg slabijeg pola. Dalje, jasno je uočljivo, kako se muška gornja usna skoro ne vidi, znači jako je tankog epitela, a najbolji primer za to su muškarci dinarskog tipa a u ne tako davnoj prošlosti to su bili Spartanci.

Nastaviće se sa sledećim pitanjima:
Žene- siromašnije duhom bogatije po pitanju opšte egzistencije
Sitne tajne za zavođenje grlatih golubica

FRAJER MESECA - ZORAN ŠAMI

DOBRI LJUDI NE UMIRU NIKAD

Treba znati da je ljubav večna, zato nema razloga da ne posetite ovaj internet časopis posvećen poznatima, lajfstajlu i muško ženskim odnosima... Saradnici ovog bloga su Momo Kapor, Jovo Toševski, doktor Marić, Vuk Bojović, Memedović, kao i mnogi drugi predstavnici južnoslovenske intlektualne i likovne elite...
uživajte jer...
život je samo jedan....