Sunday, January 27, 2008

MOMO KAPOR! DIGITALNA ANA - feljton 10.deo


Glava 10 - Seksi kao hrskava čokoladica


Đuskali smo. Bilo je lepo. Bilo mi je potrebno vremena da se oslobodim I krenem da pokazujem znanje koje sam svojevremeno stekao kada sam igrao zajedno sa Desankom Maksimović u "Klubu književnika”. Korak po korak, opet je sve počelo da nam se okreće pod nogama i iznad glava. Zaboravio sam na sebe I kreneo da mislim o prošlosti. Potpuno sam se prepustio osećanju. Osećanje je bilo fenomenalno. Kao Vronski I Ana Karenjina otkrili smo jedno drugo I postali jedno. Taj divni momenat mi je jedino pokvario bedž koji sam ugledao na njenim grudima. Na njemu je pisalo: “Sex pistols”.
To je ime jednog “muzičkog” benda iz Velike britanije s kraja sedamdesetih. Njihovo ime seks pištolji označavalo je takozvanu revoluciju novog doba, koja, kako je poznato, nije moguća izvan institucija sistema. A za sistem institucuje su sve. Da rezimiramo: ti pegavi Britančići sa tinejdžerskim osmesima I izgubljenim pogledima nisu bili ništa drugo do skupina loših frajera sa po kojom dobrom forom. Još se sećam izraza u očima Jelisavete Karađorđević, kada smo šetali Monmartrom I došli na temu seks pištolja I tkzv. pank revolucije u engleskoj I francuskoj krajem sedamdesetih. Kako da omladina govori tako o svojoj kraljici. To je kao kad se ne bi poštovao predsednik. Kakva god da je, ona je kraljica. - Šta ti je? – upitala me je. - Ništa.- nisam hteo da kvarim momenat. - Znala sam - pripila se uz mene kao Eva uz Adama. Posle kraće pauze u kojoj su tela govorila a uši bile neme, iznenada me pogleda onim njenim očima sa kojim me je gledala sve vreme dok smo bili zajedno, jedno, I šapatom reči nežno je rekla: - Volim te. Nisam ništa odgovorio, nisam mogao, nisam želeo, zato što sam je voleo. Odjednom, niotkuda I neočekivano poput grožđa u mlečnoj čokoladi, pojavila se šačica jangstera – veštačkih inteligencija, pretpostavljam. Kada ih je ugledala, Ana se prijateljski osmehnula. Postalo mi je jasno da su to njeni frendovi. Pokušao sam I ja da se nasmejem, ali mi nije uspelo; nisam mogao da se prisilim. Bili su nekako drugačiji – prljavi. Nisu bili čisti. Bar za moje shvatanje stvari. Za mene je čisto ono što je Bogom dano, a njih su stvorili templari. Zato oni za mene nisu čedni I čisti. Ali, Ana, Ana je nešto drugo. To nisam znao, ali sam osećao svim svojim bićem, ili barem onim što se nekada zvalo biće. Prvo je htela da me upozna sa nekim mladim gospodinčićem, ali, naravno, ja kao džentlmen I džentlmen u meni pružili smo ruku ženskoj polovini Aninog društva. To su bile dve šiparice. Klasični primer veštačke inteligencije sa londonske mreže. Jadne robinje u rukama templara, trenutno na godišnjem odmoru, ili kako se u Istri kaže, na godišnjaku od svojih prljavih špijunskih radnji, koje su ipak nemilo izvršavale. Izgledale su sasvim obično; obe osrednje visine I fine ženske građe: punačke ruke, golubija stopala I mehurasti obrazi. I ako za Vojvodinu sigurno nisu ni čule, veoma su podsećale na vojvođanske devojke mlekarice. Naravno nisam to rekao, već samo prokomentarisao. Nevidljivi govor pokreta I intonacije nagovestio mi je (a u stvari sam to I sam znao), da ih veoma privlači moj boemski stav I nesputan, mladalački duh. Imena su im bila, jednostavna I ljupka: Kiki I Lora.

Frajeri, uskoro na Aurora Magazin web portalu:
- Očarane smo… - rekle su uglas
- Molim? – uzvratio sam
- Očarane smo vašom pojavom.
- Tako mlade, a tako slobodne.
- Hi,hi,hi…-nasmejale su se

1 comment:

mirjana bobic dz. said...

daj dalje