Trinaestogodišnji vinograd je tonuo u purpurnu paricu nestašnog stida. Vremešni vrapčići su obletali staro lipino drvo koje je svojom velikom razgranatom krošnjom zaklanjalo iskričavo sedefasto nebo. Zora se sa svojim nevinim prvim zracima mangupski šunjala po manastirskoj avliji. Otac Agaton već je počeo svoj uobičajeni ritual sečenja mlade sočne trave osveštanim starinskim zlaćanim makazicama za nokte.
Umio sam se, ja Pahomije. Trebao je sir da nam dođe iz grada. To uglavnom donosi jorgandžija Mlađa, čovek srednjih godina i bez jednog oka. Mlađa je imao derana Milana koji mu je sa svojim malim masnim snežnim rukama boje slonovače pomagao oko istovara sirca. Milan je bio dete izbeglo sa Kosova, bez igde ikoga svoga. Mlađa ga je uzeo pod svoje jer nije mogao da ima decu zbog toga što ga žene nisu volele, a nisu ga volele zbog oka jer ga, kao što je već rečeno, nije imao. Kako ne bio bio usamljen i da bi ko nastavio njegov plemeniti jorgandžijski zanat, Mlađa je usvojio tada šećernoslatko odojče i dao mu ime Milan, zato što je beba tako puno volela da se miluje i štipka. Milan me je uvek nekako čudno iskosa pogledavao ispod svojih zlatnih medenih šiškica klikerastim ochima koje su bilo usko postavljene na mekoj dinjastoj glavici. Umeo je svoje gumenkaste prstiće vešto da koristi tako što bi ih zario duboko u meki procep tesnog mladog sira i tako ga uneo u naborane odaje manastirske porte. Njegove punačke nogice u soknicama su se tresle kao sandžačke pihtije dok je pažljivo i pohotno unosio teški beli sirac na bremeniti manastrski tronožac.
U sledećem nastavku ovog uzbudljivog feljtona očekuje vas : Pahomijev prvi susret sa najmračnijim ponorima dečjeg karaktera. Saznajte! Na šta su sve deca spremna. Skandal! Deca kao paraziti vašeg morala! Samo je nebo iznad nas, samo će Bog da nam sudi!
